Конобаре капаришу већ у школској клупи

Анита Јанковић-Речевић
Конобаре капаришу већ у школској клупи

Бањалука - Република Српска би се ускоро могла суочити са мањком школованих радника у угоститељству, јер послодавци из иностранства све чешће младе конобаре и куваре "резервишу" још док су у школским клупама.

Стопама медицинара, зидара, тесара и керамичара који су већ дуже вријеме на списку оних који одлазе у Словенију, Њемачку и друге западне земље, придружују се и угоститељи због мањка овог кадра на тамошњем тржишту рада.

Професор бањалучке Угоститељско-трговинско-туристичке школе Предраг Тошић истиче да га готово свакодневно, осим власника ресторана из Хрватске и Црне Горе, зову и послодавци из Словеније и Њемачке који се распитују за ученике које би ангажовали одмах након завршетка школе.

- Потражња је заиста велика, а неколико мојих ученика четвртих разреда већ сада се договара о одласку у Њемачку и Аустрију након што добију диплому. Око 30 одсто ђака завршних разреда је изразило жељу за одласком - каже Тошић и додаје да већина младих иде у угоститељске објекте чији власници долазе из бивше Југославије.

Истиче да је највећа потражња за куварима и конобарима.

- За конобарима чини ми се и више него за куварима, посебно током љета, због потреба на приморју у сусједним земљама. Школујемо два-три одјељења конобара и сви се могу запослити ако желе, толика је потражња и код нас и у иностранству - рекао је Тошић и додао да би према неким информацијама у Словенији око 50 одсто радника из угоститељства требало ићи у пензију до 2020. године, што ће бити прилика за младе из РС.

Да је потражња за угоститељима велика тврди и директорица Угоститељско-економске школе из Приједора Валентина Совиљ.

- Наши кувари и конобари прије дипломе добију посао. Сви ученици из посљедње три генерације су запослени. Многи су у иностранству и, колико знам, одлазе највише у Њемачку, али и Хрватску током љета. Доста их се запосли у градским ресторанима и кафићима - рекла је Совиљова и додала да је лани са њима контактирало удружење угоститеља са Пага у потрази за младим кадром.

Запослење су нашли и сви ученици кулинарских техничара који су прошле године матурирали у средњој школи "28 јуни" из Источног Новог Сарајева.

- Лани смо одшколовали 19 кулинара и њих пет је жељело да се преоријентише за нова занимања, док су сви остали запослени у струци. Неки су у Сарајеву, други овдје у граду, док је један дио отишао у иностранство и на крузер. Од бироа за запошљавање смо прије неколико дана добили информацију да немају никога са тим профилом, иако смо одшколовали неколико генерација кулинарских техничара - рекао је директор ове школе Борис Брајовић.

И Средња стручна школа у Јањи школује кулинарске техничаре и куваре, а сви посао махом проналазе у Семберији.

- Школа сарађује са етно-селом Станишићи и рестораном "Глобус", гдје наша дјеца похађају практичну наставу и они тврде да могу примити све што ишколујемо, тако да ђаци лако долазе до запослења. Има и ученика који спомињу одлазак у иностранство, али да ли заиста и оду, не знам - казала је директорица школе Нада Голијанин.

Предсједник Удружења угоститеља РС Жељко Татић каже да млади одлазе јер овдашњи власници кафића, ресторана и хотела слабо плаћају њихов рад.

- Плате у угоститељству у РС у просјеку износе од 500 до 600 марака. Такође, већина радника у овој дјелатности је пријављена на минималац и на четири сата, иако већина ради и више од 12 сати дневно - рекао је Татић. Поручио је домаћим послодавцима да мањка радне снаге неће бити ако повећају плате и поштују своје раднике.

- Логично је да људи одлазе у Хрватску, Аустрију и Њемачку када им се нуде плате од 1.000 евра и више - категоричан је Татић.

Ланац хотела

Жељко Татић каже да би у Бањалуку за неколико дана требало да дођу представници ланца хотела "Валмар" из Хрватске, који траже угоститеље за рад током љета.

- Треба им минимално 400-500 људи и то конобара, кувара, чистачица, собарица, шанкера… Плате су добре, а сви ће уредно бити пријављени - рекао је Татић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана