Јованки Станковић, Српчанки која живи на Косову, орден за најсветију улогу
СРБАЦ - Остварити се у улози родитеља и живјети у кући испуњеној дјечијим осмијесима највеће је богатство које човјек може имати и без обзира на то са каквим се недаћама суочавали, породица ће увијек бити највећи животни ослонац.
Ово су ријечи Јованке Станковић (37), рођене Српчанке, која већ 16 година живи на Косову и Метохији са супругом и дјецом и једна је од осам добитница златног ордена “Мајка девет Југовића”, за петоро и више рођене дјеце, који јој је ових дана у манастиру Грачаница додијелио патријарх Порфирије.
Дјетињство је провела у Српцу, гдје је завршила основну и средњу школу, а склоност према природним наукама опредијелила ју је да се упише на Природно-математички факултет у Бањалуци. Након двије године студија упознала је садашњег супруга Слободана (38) и тада донијела најважнију одлуку, да живот настави с њим у јужној српској покрајини, у његовом родном Ораховцу.
- Нашли смо се путем интернета и једно вријеме дописивали. Он је тада био члан фолклорног друштва из Ораховца и првом приликом када је долазио у ове крајеве упознали смо се, а љубав је брзо планула - каже Јованка.
Вјенчали су се 2006. године и убрзо добили кћерку Марију, а потом и сина Јована који има десет и кћерку Душанку девет година. Прије три мјесеца њихова љубав крунисана је са још двоје дјеце, тромјесечним близнакињама Емилијом и Василијом.
Одувијек је хтјела бројну породицу, што је за њу било испуњење снова.
- Са сваким дјететом било ми је све љепше и то је срећа за коју вриједи живјети. Када сам сазнала да ћу добити златни орден, у мени се покренула лавина емоција, јер сам га добила за најсветију улогу на свијету, улогу мајке - истиче Јованка. За живот у српској енклави на Косову и Метохији каже да се не разликује пуно од других мјеста, јер гдје год људи били, потребно је да имају породицу и чврсту вјеру.
- Искушења са којима се народ овдје сусреће присутна су широм свијета, а с вјером у Бога и хришћанским поимањем живота могуће је превазићи све потешкоће. Породица и црква су главни ослонци, дјеца су покретач и извор снаге, а све то заједно нас мотивише да идемо даље - каже Јованка.
Рођена је као друго дијете у породици Милоша и Нене Билановић и има старијег брата Миодрага, који живи у Српцу. Увијек се воли вратити у свој завичај и обићи најмилије, а посебно јој је драго кад сретне своје Српчане далеко од куће.
- Поносна сам што сам добила овај орден управо од нашег патријарха Порфирија и владике рашко-призренског Теодосија, а посебно сам се обрадовала што је био присутан и епископ марчански Сава, поријеклом из Српца, који је недавно рукоположен у овај чин и својом посвећеношћу вјери и образовањем служи на понос цијелог српског рода и Српске православне цркве - рекла је Јованка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
