Бранка Санчанин завршава књигу о чувеном глумцу поријеклом из Српца: Многи ни данас нису свјесни Угљешине величине

Дејан Јовичић
Бранка Санчанин завршава књигу о чувеном глумцу поријеклом из Српца: Многи ни данас нису свјесни Угљешине величине

СРБАЦ - Након готово три године писања, из штампе ће ускоро изаћи први примјерак монографије о глумцу Угљеши Којадиновићу, поријеклом из Разбоја код Српца, који је обиљежио позоришну и филмску умјетност шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека у бившој Југославији.

Аутор монографије је књижевница и библиотекарка у Народној библиотеци у Српцу Бранка Санчанин, која каже да ће дјело о чувеном глумцу који је преминуо 1982. године у 46. години живота и по властитој жељи сахрањен у родном селу, бити објављена на око 300 страница.

У њој ће се, додаје, наћи детаљи његове кратке, али успјешне каријере, током које је остварио незаборавне улоге у филмовима и серијама као што су “Вело мисто”, “Просјаци и синови” и друге, стојећи раме уз раме са глумачким великанима попут Радета Шербеџије, Фабијана Шоваговића и Мустафе Надаревића.

Којадиновић је пред крај живота основао властито позориште и широм бивше Југославије играо Давида Штрпца у представи насталој по Кочићевом “Јазавцу пред судом”.

- Ријеч је о једном од највећих глумаца са наших простора којим сам била фасцинирана од малих ногу, када сам га гледала са родитељима у чувеној серији “У регистратури”. Поносна сам што је баш мени припала част да напишем трајно свједочанство о његовом лику и дјелу, а подршку сам добила и од наше суграђанке Вање Малешевић којој је Угљеша био ујак и која ми много помаже у припреми монографије - рекла је Санчанин.

Током истраживачког рада, србачка ауторка је обишла “Хрватско народно казалиште”, Хрватски државни архив, Хрватску радио телевизију и друге важније институције у Загребу гдје је Угљеша завршио Академију за позоришну умјетност и достигао потпуно глумачко остварење.

Обимна документација коју је прикупила о његовом глумачком ангажману има непроцјењиву вриједност.

- Огромну помоћ добила сам од Бориса Сенкера, шефа Одсјека за историју позоришне умјетности из Хрватске академије наука и умјетности, који ми је пронашао изузетно важне податке до којих је тешко доћи. Прикупила сам и важна свједочанства од Угљешних сарадника а једно од њих је пренијела некадашња докторица Радојка Тенџерић која је била његов велики пријатељ и којој је преминуо на рукама - рекла је Санчанин.

Први примјерак монографије требало би да буде представљен на прослави крсне славе и Дана општине Србац у октобру ове године, а званичне промоције ће бити одржане наредне године у Бањалуци и Загребу.

- Централну промоцију планирамо 20. јуна 2022. године, када ће се обиљежити четири деценије од његове смрти. Једна од идеја је да тај догађај организујемо у кругу православног храма или у школском дворишту у Разбоју у чијој непосредној близини се налази мјесно гробље са његовим вјечним пребивалиштем. Још је многима у сјећању тужни испраћај којем су тада присуствовали и легендарни глумци Фабијан Шоваговић, Милан Штрљић, Адем Чејван и други  - истиче Санчанин.

Према њеним ријечима, многи у нашој земљи још нису свјесни његове глумачке величине, те би његовом заоставштином требало да се баве и студенти на академијама умјетности.

Неправда

Прије неколико година у новом градском парку у Српцу постављена је биста са именом Угљеше Којадиновића, за коју и данас постоје иницијативе да се пребаци у најужи центар града, а има и заговорника да му се подигне споменик у природној величини. Садашњи Центар за културу и спорт некада се звао по Угљеши Којадиновићу, али данас ниједна институција у Српцу не носи његово име, због чега је по многима учињена велика неправда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана