Бабин храст свједок и ратова и љубави

Овај дендролошки споменик поред регионалног пута Дервента - Прњавор својом љепотом често је плијенио пажњу пролазника. Мјештани кажу да је дуже вријеме био у лошем стању те истичу да је након његовог пада у недјељу коријење изваљено из земље, па је остала велика рупа.

Стручни сарадник за туризам у Туристичкој организацији града Дервента Младен Пећић каже да је храст споменик природе који је био од великог значаја за мјештане Дервенте.

Процјене су, како каже, да је стар између 350 и 400 година, док је обим његовог стабла између шест и седам метара, што ће се анализама сада моћи детаљно утврдити.

- У прошлости се називао Пушников храст, због породице Пушник која је ту живјела прије Другог свјетског рата. Касније је у народу био познат као бабин храст - рекао је Пећић додајући да на подручју Дервенте постоји још сличних храстова.

Он каже да су се многи посјетиоци Дервенте често распитивали о бабином храсту, а о њему су снимљене и многе приче.

- То је била свакако једна од занимљивости и атракција града, па су се људи често фотографисали поред њега - казао је Пећић.

Историчар из Дервенте Дамир Кљајић објашњава да су га мјештани назвали бабин храст по Драгињи Живанић, која је живјела у кући поред стабла.

- До 2018. године, до смрти, у тој кући живјела је њена унука Љубица Јандрић која је причала да су стручњаци прије посљедњег рата обишли храст и утврдили да је стар око 350 година, те да је најстарији у дервентском крају и један од најстаријих у Српској - казао је Кљајић.

Уз храст су, како прича, везане и многе приче.

- Ту су се окупљале војске, организовали устанци, недјељом су се одржавале игранке те су организовани и зборови. Испод овог дрвета су се састајали млади заљубљени парови који су ту ашиковали. Много тога се дешавало око храста, јер је он служио становништву као оријентир за разне састанке - казао је Кљајић.

Начелник Одјељења за заштиту природног насљеђа у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Драган Ковачевић за “Глас” каже да храст лужњак није имао званични статус заштићеног подручја.

- Међутим, у сарадњи са локалном заједницом, у жељи да га сачувамо, неколико пута смо га орезивали и покушали да му скинемо вишак грана - рекао је Ковачевић.

Проблем је, како каже, што се он налазио на приватној земљи и што власник парцеле располаже свим правима на дебло које је сада оборено.

Испричао је да је разговарао са професорима Шумарског факултета, као и надлежнима у “Шумама РС” који ће заједничким снагама покушати, преко локалне заједнице, да ступе у контакт са власницима.

- Покушаћемо да извучемо један мали котур од око 25 центиметара који би био остављен као експонат за обављање одређених едукација и научно-истраживачког рада - рекао је Ковачевић.

Природа

Дамир Кљајић каже да је храст лужњак једна од најљепших листопадних врста дрвећа, јер расте и до 50 метара у висину, има густу и широко формирану крошњу, а карактеристична је за долине са много подземних вода.

- Некада је дервентски крај, уз долину ријеке Укрине и уз њене притоке, био богат шумама овог храста. Данас су простори око ријеке претворени у оранице, а шуме су највећим дијелом искрчене - рекао је Кљајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.