Термоелектрана Станари положила тест, производња у мају или јуну

Дарко Гавриловић
Термоелектрана Станари положила тест, производња у мају или јуну

Станари - Термоелектрана "Станари" успјешно је прошла досадашње тестне фазе рада и са комерцијалном производњом требало би да почне крајем маја или почетком јуна ове године.

Пробни рад термоелектране, чија је изградња ушла у завршну фазу, започет је у децембру 2015. године. Почетком јануара извршена је прва синхронизација са енергетским системом, када су пуштени и први мегавати у енергетску мрежу БиХ. Челници Рудника и Термоелектране "Станари" и "ЕФТ групе", која је инвеститор у овај пројекат, представили су медијима досадашњи ток реализације инвестиције и планове након што термоелектрана почне са комерцијалном производњом. Представници десетина медијских кућа обишли су новоизграђену термоелектрану, руднички коп и локацију на којој ће на најсавременији и еколошки најприхватљивији начин бити одлаган пепео који остаје након сагоријевања угља.

- Поносни смо што смо испунили све што смо обећали 2005. године, када смо дошли у Станаре. Обезбиједили смо будућност у наредних 40 година за 643 радника, која тренутно запошљавамо и за око 900 људи, које ћемо запошљавати када отворимо и нови коп. Ово је прва термоелектрана која је изграђена у региону у посљедњих 30 година. Ово је био велики захват и уграђена је најсавременија технологија и опрема - рекао је директор Рудника и Термоелектране "Станари" Ивица Јаковљевић и навео да ће пројекат имати вишеструку корист и за Станаре и за РС, јер ће осим запошљавања и плаћања обавеза према локалној заједници и држави, ангажовати велики број добављача, консултаната и других сарадника.

Технички директор ТЕ "Станари" Саво Мирковић је истакао да су за десетак дана тестног рада произвели одређену количину струје и да је све протекло без проблема.

- Веома смо задовољни првим дијелом тестне фазе. Чак смо и пребацили план производње у јануару. Планирамо да постепено повећавамо производњу у марту и априлу, а већ крајем маја или у јуну да кренемо са пуном комерцијалном производњом - изјавио је Мирковић и додао да ће бити фокусирани на пласман струје на тржиште југоисточне Европе.

Грађевински радови на Термоелектрани "Станари" почели су у децембру 2012. године. Вриједност инвестиције у термоелектрану је око 420 милиона евра. Њена инсталисана снага је 300 мегавата, а очекивана годишња производња два милиона мегаватчасова електричне енергије. Главни извођач радова по систему "кључ у руке" је кинеска компанија "Донгфанг електрик корпорејшн".

Паралелно са градњом термоелектране развијан је и рудник кроз неколико циклуса модернизације опреме и процеса производње. У његову санацију и модернизацију од 2005. године уложено је више од 25 милиона, а планирано је да у нови коп буде инвестирано око 70 милиона евра. Годишњи капацитет рудника повећан је на 2,5 милиона тона угља, колико износи неопходна количина за функционисање Термоелектране "Станари". Резерве угља у Станарима довољне су за неометано функционисање и рад термоелектране у наредних 40 година.

Пословођа на копу угља Душан Нешковић, који 32 године ради у руднику, каже да је доласком "ЕФТ групе" начињен велики преокрет.

- Прије доласка ЕФТ-а ситуација је била катастрофална. Није било плата, није било механизације и опреме. Доласком ЕФТ-а све се промијенило, купљена је механизација, почели смо радити и зарађивати и једном ријечју ово је сада прва фирма - казао је и истакао да су оживјели и Станари и околна мјеста.

Високе еколошке норме

У Руднику и Термоелектрани "Станари" истичу да су добили све инжењерске и еколошке сагласности према важећим прописима и стандардима.

- Од самог почетка пројекат смо развијали према еколошким стандардима ЕУ, који су у том тренутку били строжи од законских норми БиХ. Термоелектрана "Станари" биће први погон за производњу електричне енергије у БиХ који ће се у потпуности придржавати директиве Европске комисије за постројења са великим ложиштима о заштити животне средине - истакао је Ивица Јаковљевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана