Све теже до плодног тла

 Анита Јанковић Речевић
Све теже до плодног тла

БАЊАЛУКА - Развоју домаћег аграра на путу стоји мањак квалитетног пољопривредног земљишта, али и константно поскупљење закупа ораница чија је просјечна цијена лани износила 244 КМ по хектару.

Цијена пољопривредног земљишта према тврдњама ратара варира у зависности од типа земљишта, квалитета тла, дијела Српске, величине парцеле и низа других фактора.

Према најновијим подацима Републичког завода за статистику просјечна цијена закупа ораница у 2018. години износила је 240 КМ по хектару, ливада 130, а пашњака 80,1 КМ. Цијене према статистици из године у годину благо расту па је тако лани закуп ораница износио 243,9 КМ по хектару, ливада 136,5 и пашњака 86,6 КМ.

У Семберији, највећем пољопривредном крају Српске, цијене закупа далеко су веће од републичког просјека.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача села Семберије Бошко Радић каже за “Глас” да ратари закуп земљишта на годишњем нивоу плаћају од 250 до 700 КМ.

- Просјечна цијена добре парцеле са квалитетним тлом кошта око 500 КМ по хектару, али далеко већи проблем је што у Бијељини уопште нема слободног пољопривредног земљишта, скоро све се обрађује. Потражња је велика па самим тим и цијене расту. Плус што код изнајмљивања приватног земљишта уговоре о закупу махом склапамо на годину дана, што нас ограничава у планирању будућности. Јер ми уложимо новац, а приватник се предомисли и идуће године земљиште да оном ко понуди више новца - рекао је Радић и додао да се цијене закупа државног земљишта не мијењају, јер се концесије додјељују на период од неколико деценија.

Недостатак квалитетног земљишта, тврди власник фирме “Зелен гај” из Градишке Ранко Сарајлић, далеко је већи проблем од саме цијене закупа.

- Земљиште у приватном власништву на подручју Градише изнајмљује се по цијени од 200 до 300 КМ по хектару и неких озбиљних слободних површина нема. Цијене прије пет година су биле око 100 КМ, а раст до којег је дошло није толики проблем у односу на друге који нас муче. Учешће трошкова за ђубриво порасло је по хектару за око 1.500 КМ у кратко вријеме - казује Сарајлић за “Глас” и додаје да је додатни проблем што је земљиште “истрошено” усљед вишегодишњег обрађивања без улагања на природан начин, због чега је немогуће постићи добре приносе.

Када су у питању оранице у државном власништву, Сарајлић каже да се њихова цијена на подручју Градишке креће од 80 до 120 КМ по хектару.

- Код државног земљишта постоје неке друге обавезе, не само издвајање за закуп, тако да дође на исто. Добра ствар је што се концесије могу издати и на период од 50 година, тако да једном кад добијеш парцелу ријешио си то питање - казује Сарајлић и наводи да право на закуп државног земљишта имају правна лица која запошљавају раднике и редовно плаћају све обавезе.

Предсједник Удружења узгајивача товне јунади РС и власник фирме “МГ Голд” из Доњих Жабара Горан Митровић каже да у Посавини има слободног пољопривредног земљишта, али је нажалост запуштено.

- Крчење и привођење намјени није исплативо, иако се сваке године значајан дио парцела претвори у оранице. Цијена закупа креће се од 300 до 600 КМ, зависи од класе, уређености, близине пута - наводи Митровић.

Неисплатива инвестиција

Ранко Сарајлић каже да је цијена изнајмљивања земљишта са аспекта оног који је даје у закуп изузетно ниска.

- Земљиште купите за 10.000 КМ по хектару и онда га дајете у закуп по 300 КМ годишње и тим темпом треба више од 30 година да се инвестиција исплати, што је неисплативо - сматра Сарајлић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана