Сам свој газда за десетак хиљада КМ

Жељка Кокот 18.01.2016 13:02

Бањалука - За покретање властитог малог бизниса у Српској потребно је десетак хиљада марака, а стручњаци истичу да су најбоље опције улагање у производњу хране и бављење занатима којих мањка на тржишту.

У вријеме велике незапослености многи се одлучују да уз помоћ уштеђевине или подизањем кредита постану сам свој газда.

Двадесетогодишња Радослава Поповић из Бањалуке кренула је у приватне воде отварањем фризерског салона уз финансијску подршку родитеља. За опремање салона требало јој је око 10.000 КМ.

- Могуће је покренути ову врсту бизниса и са мање новца, али сам одлучила да уз помоћ родитеља уложим више да бих набавила квалитетну опрему - каже Поповићева, којој за сада не недостаје муштерија, па јој посао добро напредује.

Директор Занатско-предузетничке коморе РС Јовица Братић каже да у посљедње вријеме биљеже највише новоотворених фризерских и козметичких салона, кафића и других угоститељских објеката, пекара и апотека.

- Тешко је говорити који износи су довољни за покретање сопственог бизниса. Молеру је потребно од 1.000 до 2.000 КМ, док отварање аутомеханичарске радње захтијева знатно већу своту новца - каже Братић.

Из његовог угла гледања тренутно је најисплативије бављење столарским, тесарским, зидарским, бигерским, керамичарским, молерским и пословима електричара, јер на тржишту недостаје фирми и радника тих профила.

- Имамо довољно пекара, месара и фризера и вријеме је да се више пажње посвети обучавању и оспособљавању радника за обављање грађевинских послова - каже Братић и додаје да је веома исплатив и програмерски посао, за који није потребан велик почетни капитал.

Директор Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа Маринко Ђукић каже да је за регистрацију пословног субјекта, било да се ради о малим и средњим предузећима или о занатско-предузетничким радњама, довољно од 1.000 до 8.000 марака.

- Да ли ће наведени износ бити довољан за набавку опреме, сировина и пословног простора, зависи од врсте дјелатности која се покреће. У случају отварања занатско-предузетничке радње, овај износ може бити искоришћен и за набавку дијела опреме и сировина, док је за покретање производње потребно више новца - казао је Ђукић.

У посљедње вријеме, према његовим ријечима, експанзију доживљавају послови у области информационо-комуникационих технологија, а добре пословне могућности нуде и области производње хране, туризма или енергије.

- Да би основани бизнис напредовао, потребна је добра идеја, која мора бити у складу са потребама тржишта. То може бити дјелатност која недостаје на тржишту, али и побољшани постојећи производ или услуга, који ће остварити конкурентску предност - истакао је Ђукић.

Повећан број предузетника

Према подацима Пореске управе РС, до краја августа прошле године регистрована су 2.904 нова предузетника, док је у истом периоду 2014. године пословну активност започело 2.168 предузетника. Број регистрованих предузетника порастао је у свим већим градовима, а највише у Бијељини.