Почео Јахорина економски форум: Дебату о Отвореном Балкану немогуће водити у Сарајеву

Поручено је ово данас на отварању шестог Јахорина економског форума (ЈЕФ) који је окупио на стотине учесника и преко сто панелиста из 15 земаља који ће данас и сутра разговарати на тему Регионалне интеграције БиХ - Берлински процес и/или Отворени Балкан. 

Предсједник Српске Милорад Додик рекао је да ако се већ о Отвореном Балкану не разговара у Сарајеву, то треба радити у Републици Српској и догађајима попут ЈЕФ-а. 

- Балкан је дуго био затворен и потребно га је отворити. Оно што видимо у земљама које су дио Отвореног Балкана је да би од тога и БиХ требало да има користи.Пословна заједница и у ФБиХ и у Српској сматра да треба да будемо дио тога. Међутим, имамо разне демагошке приступе који говоре о томе зашто БиХ не треба да приступи Отвореном Балкану. Тврде да су ту неке скривене намјере, да је иза свега нешто што зову "српски свијет". А онда видите да је то скуп мултиетничког карактера. Дакле, имамо подвалу којој је циљ заустављање те иницијативе - рекао је Додик у уводном обраћању. 

Он је подсјетио да су, док је био члан Предсједништва БиХ, његове колеге Жељко Комшић и Шефик Џаферовић одбијали ту причу јер је иза свега наводно идеја о "српском свијету" .

На питање шта је "српски свијет" одговарали су да су то тенкови, пушке..

- Ја причу о "српском свијету" видим као причу о отвореност, а не обрнуто. Отворени Балкан засад даје пуно бенефита. Истовремено, не вјерујем да ће се ЕУ брзо стабилизовати. Огромни ресурси ЕУ одлазе на финансирање Украјине. Слажем се да је потребно отварати регионалне иницијативе, сналазити се, а пут ка ЕУ је увијек пут уступака и реформи. Рат у Украјини је показао да Европа нема ресурсе. Не желим да размишљам о црном сценарију, али тамо нема више те робусне политике као у вријеме Ангеле Меркел - рекао је Додик. 

Када је ријеч о условима које БиХ поставља пред ЕУ, Доидк је рекао да те услове данас не би могло да испуни чак 18 чланица саме ЕУ. 

- Ја то читам на начин да они нас неће, они нас зезају, подваљују неке ствари - рекао је Додик. 

Ђорђе Радуловић, савјетник премијера Црне Горе за спољну политику и бивши шеф дипломатије те земље рекао је да Отворени Балкан отвара полемике чак и у ЕУ.  - У Црној Гори имате један дио грађана који априори критикује Отворени Балкан и сматра да је позадина свега стварање велике Србије, велике Албаније или нешто слично.

Ту доминира нека врста страха од сусједних држава. Имате и оне који априори подржавају Отворени Балкан и ту врсту блискости. Мислим да су оба приступа погрешна јер имају националну призму. Главно је питање да ли је Отворени Балкан у складу са прописима ЕУ - рекао је Радуловић.

  Предсједник Организационог одбора ЈЕФ-а Горан Рачић рекао је да се БиХ суочава са великим ризицима, али и да има потребу да постане дио интегрисаног тржишта на којем живи 18 милиона људи. 

Он је изразио наду да ће на форуму бити отворена бројна питања и утврђени одговори од велике важности за пословну заједницу. 

- Не би смјели дозволити да останемо изоловани - закључио је Рачић.

Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац очекује да ће на данашњој сједници Савјет одобрити закључивање споразума између БиХ и Хрватске о изградњи гасовода "Јужна интерконекција БиХ и Хрватске", као и између БиХ и Србије о изградњи гасовода "Нова источна интерконекција БиХ и Србије".

"Наш став је познат, а то је да омогућимо више интерконекција како би БиХ имала довољно количине гаса који би се користио у домаћинствима и привреди", рекао је Кошарац новинарима на "Јахорина економском форуму 2023".

Он је нагласио да је Влада Републике Српска дала сагласност и да ни у једном контексту није оспоравала напоре Владе Федерације БиХ /ФБиХ/ да то питање дефинише кроз "Јужну интерконекцију".

"Што се тога тиче ми нећемо имати никакав проблем на данашњој сједници, али исто тако постоји условна сагласност да они који партиципирају у раду Савјета министара, а долазе из ФБиХ, прихвате `Нову источну интерконекцију` која би значила гасификацију Републике Српске од Бијељине до Бањалуке и Новог Града", истакао је Кошарац.

Према процјенама стручњака, додао је Кошарац, око 25 одсто расположивог капацитета који би обезбиједили тим гасоводом за Републику Српску може се уступити ФБиХ.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.