Хрватска признала да уцјењује БиХ
Након што је министaр иностраних послова Хрватске Весна Пусић кратко потврдила да је Хрватска блокирала увоз бх. млијека у ЕУ, премијер Хрватске Зоран Милановић открио је и разлоге те блокаде.
"Босна и Херцеговина већ годину и по дана завлачи, то морам отворено рећи, отворено јер то хрватска јавност мора знати, то радимо због хрватских извозника. Босна и Херцеговина је дужна учинити оно што је Словенија учинила за Хрватску и Хрватска за Словенију, када је Словенија ушла у Еуропску унију, дакле исто правило. Постоје одређене обвезе, тражимо, дакле, да се одређене традицијске квоте хрватској извоза у БиХ од прије 2013. и даље поштују. А то БиХ већ годину и по дана изврдава и ту нема етничких разлика међу њима, ту су сви јединствени када је новац у питању", казао је хрватски премијер.
Милановић је овим отворено признао да је блокада увоза млијека у ЕУ отворени притисак Хрватске на БиХ и својеврсна уцјена.
Кључ проблема је очигледно захтјев Хрватске да и након уласка у ЕУ настави трговати са земљама чланицама CEFTA-е по преференцијалним увјетима. Изласком Хрватске из CEFTA-е, Европска комисија је са свим њеним чланицама испреговарала наставак пласмана хрватских производа по преференцијалним увјетима, осим с БиХ. Хрватска, иако је напустила CEFTA-у, жели наставити користити одређене погодности чему се наше власти противе.
"На нашем би тржишту завршило 95% њихових производа, а домаћих је производа у сусједној држави од уласка у Унију упола мање. Очекујемо протумјере, али због нашег мљекарског сектора и наших произвођача то нисмо могли допустити", преноси хрватски Вечерњи лист изјаву високопозиционираног извора из Владе Хрватске који није желио открити своје име.
Исти извор наводи да је БиХ искористила излазак Хрватске из CEFTA-е како би полице у продавницама очистила од хрватских производа те направила мјесто за производе из Србије и Турске.
"Традиционалне квоте", односно традиционални извоз на који се позива Милановић и Хрватска биле би катастрофалне за БиХ.
Хрватска је у 2012. у БиХ извезла 34.000 тона млијека и млијечних производа, док је већ 2014. тај извоз пао на 12.000 тона.
"Треба инсистирати на реципроцитету, просјеку хрватског извоза у 2011., 2012. и 2013. из РХ у БиХ и да то постане квота ЕУ", казао је за хрватске медије директор Kроацијасточара Бранко Бобетић.
О каквим се пристисцима и уцјенама ради свједочи и изјава министра Мирка Шаровића:
"Госпођа Пусић ми је чак рекла да се то десило јер ми стојима иза афере у којој су откривене високе количине афлатоксина у млијеку појединих произвођача из Хрватске прије три године. Ја сам јој на то одговорио да је истина да смо извршили контролу и елиминисали отровно млијеко и није ваљда да очекује од мене да у таквим ситуацијама пустимо грађане БиХ да пију отровно млијеко".
ЕУ је већ раније вршила притисак да БиХ удовољи већини захтјева од стране Хрватске везано за преференцијални режим трговине.
Произвођачи млијека из БиХ дали су властима БиХ рок од пет дана да ријеше проблем извоза млијека у Европску унију или да забране увоз из Хрватске, наводећи да ће у супротном блокирати границе.
Из Министарства пољопривреде Хрватске за klix.ба нису жељели открити мотиве блокаде увоза бх. млијека у ЕУ саопћивши да је њихово право да штите купце у ЕУ и интересе својих грађана. За почетак сљедеће седмице заказан је и састанак у Бриселу на коме би бх. властима требало бити саопћено зашто је дошло до блокаде те на шта се Хрватска конкретно жалила.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
