ЕУ сада не да ни Турски ток

У оквиру настојања да се изолује и санкцијама ослаби Русија и њени интереси на цијелом континенту, најприје уз велики притисак Вашингтона заустављен је пројекат гасовода Јужни ток, у чему су највећу цијену платиле Бугарска и Србија.

То сматрају аналитичари с обије стране Атлантика, а сад је Европска унија ставила до знања да "није остварив" ни руско-турски пројекат гасовода "Турски ток".

Тим гасоводом би се преко гасног чвора на турско-грчкој граници гас допремао у ЕУ и тиме практично, као земља за транзит руског гаса у Европу, заобишла Украјина коју Москва сматра непоузданом.

У Европској унији су подијељене процјене око тога да ли је Европа способна да благовремено нађе замјену за руски гас, ако би Русија заиста остварила претњу да испоруке преусмјери са Украјине на "Турски ток", или ће Русија наћи ново тржиште за тај гас ако га Европа неће.

Велике наде се полажу у пројекте гасовода из Азербејџана и Кипра и Израела и управо је о томе у Берлину с канцеларком Ангелом Меркел разговарао азербејџански предсједник Илхам Алијев.

Уз оцјену америчке агенције Стратфор да се Вашингтон војно и политички враћа стратегији "хладног рата", аналитичари с обије стране Атлантика и дипломате у Бриселу сматрају да Русија полако губи утицај и економске позиције на Балкану.

Протеклих дана је дошло до праве америчке дипломатске офанзиве на земље Средње и Јужне Европе, а и водећи политичари Њемачке, Велике Британије и још неких европских земаља су посјетили Србију и БиХ, гдје власт предсједника Републике Српске Милорада Додика виде као једно од руских упоришта, те су очекивали да ће он изгубити изборе октобра прошле године.

Американци су Хрватској обећали изградњу терминала за течни гас на острву Крк да би се дошло до нових путева снабдијевања Европе.

НАТО је истакао да је рјешен да највише могуће помогне Црној Гори да испуни услове за позив Атлантског савеза Подгорици да ове године крене у преговоре о чланству, пошто је претходно од Подгорице захтјевано да из војних обавјештајних служби уклони присталице устаљених веза с Русијом.

Кључно важну Бугарску је посјетио амерички државни секретар Џон Кери и у Софији изјавио да Вашингтон "зна колико су људи у Бугарској забринути због посљедица обустављања пројекта гасовода Јужни ток" и зато су САД "крајње рјешене да помогну њеној влади".

Кери је предочио да ће се наћи нови извори енергије да се отклони стопостотна зависност Бугарске од снабдијевања гасом из Русије. Тако ће бити ангажована америчка Експорт-импорт банка, а америчка компанија Вестингхаус ће, умјесто руског Росатома с којим је Софија потписала уговор, градити нови реактор у бугарској централи Козлодуј, изграђеној руском технологијом.

Аналитичари у Бриселу су оцјенили да ће се нова бугарска влада Бојка Борисова "окренула Западу".

Видљиво је и да њемачки владајући врх, без обзира на разлике у коалицији око санкција према Русији, сматра да треба уложити напоре да се Србија и земље Западног Балкана "укотве" у процес уграђивања у Европску унију, без обзира на то када би се тим земљама могла отворити врата чланства.

И даље је на снази, сматрају аналитичари у Бриселу, изјава канцеларке Ангеле Меркел да се, у погледу утицаја и дјеловања Русије, "ту не ради само о Украјини, већ и о Молдавији, Грузији, па ако се то настави, мораћемо да поставимо и питање Србије и других земаља Западног Балкана".

Њемачки недјељник Шпигел се, с тим у вези, позвао на повјерљиви документ Министарства иностраних послова Њемачке у којем се каже да Москва "војном сарадњом и испорукама гаса настоји да Србију тијешње привеже уз себе".

Русија је у међувремену коначно одустала од изградње гасовода Јужни ток и Србија је претрпјела штету и сад мора да тражи нове изворе снабдијевања енергијом, а бриселски центар за анализе Вилфрид Мартенс је закључио да је то било неминовно из више стратегијских, па и геополитичких разлога.

Америчка агенција Стратфор сматра да Русија посебно на Балкану, у Србији и Бугарској, губи трку с Европском унијом. Важан разлог за то види у слабљењу финансијске снаге Русије и у одустајању Москве од изградње Јужног тока, од којег су нарочито Бугарска и Србија очекивале енергетску безбједност и велике приходе.

"Српски премијер Александар Вучић је изјавио да одлука Кремља да одустане од Јужног тока, представља цијену сукоба међу великим силама", наводи Стратфор.

У великој анализи Стратфор указује да се Вашингтон враћа на стратегију "хладног рата" и зато што је НАТО убрзано кренуо у припрему могућег слања моћнијих трупа "у случају руске претње агресијом" и почео размјештање наоружања, оклопних возила и логистике од Балтика до Црног мора: у Летонији, Литванији, Естонији, Пољској, Румунији и Бугарској.

На то се надовезује мишљење америчке Фондације Херитиџ да "Балкан остаје подручје нестабилности у Европи... због секташких подјела, урушених економија, огромне незапослености, ендемске политичке корупције".

Херитиџ који је у своје анализе уградио и погледе аустроугарског министра Бењамина Калаја да балканске државице треба држати завађене и тако њима владати, сматра да је "Србија ослонац Русије на Балкану".

"Русија је подржала противљење Србије независности Косова и косовску независност да бо оправдала своје потезе на Криму, у Јужној Осетији и Абхазији", каже Херитиџ и закључује да "сада није вријеме да се Русији дозволи да спречи напредак Балкана ка Европи", већ је "у највећем интересу Америке да одржи Балкан на путу ка трансатланткој заједници нација".

Завади па владај

Херитиџ који је у своје анализе уградио и погледе аустроугарског министра Бењамина Калаја да балканске државице треба држати завађене и тако њима владати, сматра да је "Србија ослонац Русије на Балкану". "Русија је подржала противљење Србије независности Косова и косовску независност да бо оправдала своје потезе на Криму, у Јужној Осетији и Абхазији", каже Херитиџ и закључује да "сада није време да се Русији дозволи да спречи напредак Балкана ка Европи", већ је "у највећем интересу Америке да одржи Балкан на путу ка трансатланткој заједници нација".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.