Владан Грујић: Извукао сам максимум с обзиром на услове

Играчка каријера је иза њега, а тренерски посао му је преокупација и визија за будућност. Тренутно обучава неке нове клинце са надом да ће у њима Бањалука добити праве асове за будућност. Сигурно је да Грујић има велико искуство и поносно каже да је имао богату каријеру.

- Када све саберем и одузмем, извукао сам максимум, јер смо тренирали у очајним условима и добро је да сам направио било шта. Све до доласка у Келн нисам имао врхунске услове за рад и тамо сам схватио колико смо хендикепирани. У млађим категоријама Борца тренирали смо на шљаци, гдје је било немогуће извести неке вјежбе које је тренер замислио, а и сам период деведесетих година био је мучан и тежак - рекао је Грујић.

Велика љубав према фудбалу и жеља за успјехом на крају су се исплатили. Као перфекциониста вјерује да је у неким моментима могао више, али се некада коцкице не поклопе онако како желите. Почетних година у првом тиму Борца присјећа се са много емоција.

- Играли смо сјајан фудбал, што потврђује и титула шампиона Републике Српске. Тренер Драган Вукша дао ми је праву шансу, иако сам био изузетно млад, али сам добрим играма оправдао повјерење. Тада је било много понуда из иностранства, али сам изабрао Црвену звезду. Очекивао сам много више у организационом смислу, јер се ни тада није радило на добар начин. Звезда је имала снажан тим са Немањом Видићем, борио сам се за своје мјесто, али околности нису биле најбоље - казао је Грујић.

Можда и врхунац каријере био је одлазак у Келн и то директно из Борца. Бундеслига, као једна од најјачих лига свијета, била је велики изазов, али и награда за одличне игре.

- Тамошњи играчи нису били талентованији од мене, али је интензитет игре био јачи, јер су доста снажнији и ту су на наплату дошле пропуштене ствари из младих селекција. Годину и по сам се борио, имао доста добрих партија и то је веома лијеп период каријере. Научио сам њемачки језик, играо у елитном првенству против највећих фудбалера, што је право богатство - казао је Грујић.

Иако је свлачионицу дијелио са много добрих играча, Лукаса Подолског је издвојио као најбољег. Са друге стране за противнике је имао велика имена попут Чавија Ернандеза или Андреса Инијесте, али снажан утисак на њега оставио је тада 18-годишњи Кевин Гамеиро.

- Играли смо против Стразбура и упркос томе што је био једва пунољетан, показао је класу. Били смо заједно на терену, али сам послије сваког потеза остајао у чуду и питао се да ли је могуће то што ради. Сада игра на високом нивоу у Атлетику из Мадрида, али мислим да још није дошао до врхунца каријере - рекао је Грујић.

Одређен период провео је у Мидлзброу, који је тада играо важну улогу у Премијер лиги Енглеске. Покупио је симпатије менаџера Стива Мекларена, а имао је прилику да учи од Гаиске Мендијете, једног од најкреативнијих играча са почетка 21. вијека.

- Био сам тамо пет дана и за то вријеме допао сам се Мекларену. Објаснио ми је да у том моменту нема мјеста у тиму, али је желио да ми помогне и нађе клуб у Чемпионшипу да бих му био на оку и остао у том систему. Одлично су ме дочекали, поготово Марк Видука, са којим сам причао на српском. Стално ме је звао на вечере и дружења, баш као и Масимо Макароне. Прихватио сам позив руске Аланије и у Владивкавказу ми се родио старији син па је та година веома посебна - рекао је Грујић.

Каријеру је завршио у Вождовцу, гдје је имао другачију улогу од свих претходних.

- Био сам на мору, нисам тренирао неко вријеме и сматрао сам да је готово. Позвали су ме из Вождовца, али сам им објаснио да нисам у стању да играм. Рекли су ми да ме желе као искусног играча који ће држати свлачионицу и помоћи искуством. Вождовац је одлично организован приватни клуб, зна се тачно ко шта ради и да је више таквих, наш фудбал би био на много вишем нивоу. Ту годину сам више размишљао као тренер него као играч, припремио сам се за пензију и сада уживам у раду са дјецом. Спартак има добре услове, дјеца треба да тренирају и буду посвећена, јер је неспорно да имају талента - закључио је Грујић.

Баљић дијелио ЦД-ове

Одиграо је 24 меча за репрезентацију БиХ, коју је, према његовим ријечима, красила одлична атмосфера.

- Бака Слишковић је невјероватно позитиван и живописан лик, као и Елвир Баљић, који је стално пјевао и донио сам своје ЦД-ове. Добро смо функционисали, старији играчи су држали свлачионицу, а Сергеј Барбарез је капитенски све контролисао. И данас се чујемо, а у најбољим односима сам остао са Сашом Папцем - рекао је Грујић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.