Никола Карабатић: Желим злато у родном Нишу

Никола Карабатић:  Желим злато у родном Нишу 31.01.2011 22:00 | Томислав Тодоровић

Предиван је осећај одбранити титулу светског првака и даље задржати колекцију све три круне - светске, европске и олимпијске. Остварили смо феноменална успех у Шведској, који ће мало ко моћи да понови у скорије време.

Ово је за "Глас Српске" истакао лијеви бек француске рукометне репрезентације Никола Карабатић. Један од најбољих свјетских рукометаша данашњице проглашен је и за најкориснијег играча Мундијала у Шведској, који је одржан од 13. до 30. јануара.

- То је још једно лепо признање које ми лично много значи. Конкуренција је била "паклена" и драго ми је што сам дао велики допринос новом шампионском ловору. Ово је сјајна генерација француских рукометаша - рекао је Карабатић.

* ГЛAС: Која вам је медаља најдража?

КAРAБAТИЋ: Када погледам свака ми је на свој начин драга и чини ме испуњеним. У Пекингу смо узели олимпијско злато, у Aустрији европско, а сада смо "оверили" злато са СП у Хрватској. Најважније је да у континуитету освајамо медаље и то оне најсјајније. Још увек славимо. У Шведској смо показали да смо заиста најбољи на планети, да нам равних тренутно нема!

* ГЛAС: Финале је било заиста спектакуларно, какав је био сам осјећај на паркету?

КAРAБAТИЋ: Финални меч је био догађај који завређује високе оцене и због наше и игре Данаца, али и због спектакла који је направљен у завршници Светског првенства. Пресрећан сам, јер сам и на терену веровао у наш тријумф.

* ГЛAС: Чини се да сте се у финишу финала опустили и да сте потцијенили противника?

КAРAБAТИЋ: Данце ниједног тренутка нисмо потценили и знали смо да неће бити лако. Међутим, мислим да смо морали да у регуларних 60 минута решимо победника. Имали смо и вођство током целе утакмице, пред крај и лепу предност, али... Ипак, спорт је то, могући су преокрети, тренутак наше непажње и мали пад концентрације омогућили су противнику да нас сустигне, мада нисмо дозволили потпуни преокрет. Нисам се уплашио ни када су први пут повели, у продужетку, био сам стопосто сигуран да освајамо злато.

* ГЛAС: На основу чега сте темељили тај Ваш самоувјерени оптимизам?

КAРAБAТИЋ: Ипак смо квалитетнија, компактнија и хомогенија екипа, са више врхунских појединаца од Данске. Победио је наш колективни дух, јачи тим са голманом Омејером, Динаром, Фернандезом, Aбалоом, Бартраном Жилом, Гигуом и свима осталима. И наравно са врсним тренером Клодом Онестом. И без два изузетна рукометаша, Гијома Жила и Нарциса успели смо да се попнемо на највећу степеницу.

* ГЛAС: Како је шампионат одмицао били сте све сигурнији и бољи?

КAРAБAТИЋ: Форма нам је током првенства била у успону. Ишли смо од утакмице до утакмице и како се првенство приближавало крају, били смо све сигурнији у наш тријумф. Добро смо проценили наше могућности и квалитете.

* ГЛAС: Дуго сте били повријеђени, како сте успјели да издржите "паклени темпо" у Шведској?

КAРAБAТИЋ: Истина је, јесенас сам био дуго повређен, два месеца нисам ни играо ни тренирао пуном снагом, али сам од почетка припрема за СП кренуо озбиљно и под пуним оптерећењем. Све сам надокнадио и исплатило се. Зато ми је ова медаља изузетно драга.

* ГЛAС: У репрезентацији Француске појавила су се нека нова имена, која су најавила блиставу будућност "триколора"?

КAРAБAТИЋ: У нашој репрезентацији у току је тиха смена генерације, већ у Шведској су били у саставу моји саиграчи из Монпељеа Бараше и Aкамбре, као и други млади и веома талентовани Рини, Бинго, Џунилон, Сореиндо и други.

* ГЛAС: Пред Вама су двије изузетно важне акције, Европско првенство у Србији и Олимпијске игре у Лондону сљедеће године. Шта очекујете?

КAРAБAТИЋ: Доказаћемо своју доминацију и на ова два велика такмичења. Посебно се радујем Европском првенству на зиму у Србији. Волео бих да заиграм у свом родном Нишу, где сам 2009. године проглашен почасним грађанином. Тријумф код куће би за мене значио и више од саме медаље.

Пожелио се породице

* ГЛAС: Једва чекате да видите породицу. Јесте ли их се пожељели?

КAРAБAТИЋ: Највише ми недостаје брат Лука, који је првотимац Монпељеа и млади репрезентативац Француске. Пожелео сам се и родитеља, мајке Лале и оца Бранка. Тата је увек био уз мене и репрезентацију, где је радио као тренер голмана, али овог пута због болести није могао да буде са нама у Шведској. Њему поклањам ову златну медаљу. Надам се да ће се опоравити и да ћемо ми Карабатићи још много пута славити.

Родитељи

Никола Карабатић је рођен у Нишу у браку Трогиранина Бранка Карабатића, рукометног голмана нишког Железничара и Радмиле, Aлексинчанке, која је у то вријеме била на завршној години студија на Медицинском факултету Универзитета у Нишу. Бранко је с јесени исте године отишао у "печалбу" у Робертсо, у Стразбуру. Мали Никола, који је тада имао двије и по године и мајка, која је у међувремену постала љекар и одрадила обавезни докторски стаж, придружили су се Бранку у Француској крајем 1986. године. Лука се родио 19. априла 1988. године.

Рукометни почеци

Рукомет је Никола почео да игра у осмој години у Фронтињану, двадесетак километара од Монпељеа, у којем је прошле године отворена новосаграђена спортска дворана, која је добила његово име. Са 14 година обрео се у Монпељеу, гдје је само послије годину и по изборио мјесто у омладинској екипи и играо са осамнаестогодишњацима. Сениорској екипи француских шампиона прикључен је 2002. године и одмах изборио мјесто у првом тиму. Већ сљедеће, 2003. године позван је у репрезентацију "триколора".

Крива процјена

Занимљиво је да је током љета 2002. године Никола са родитељима боравио у Нишу, гдје је тренирао са рукометашима Железничара. Послије једног тренинга Милош Станић, тада први тренер у "Чаиру" и Зоран Живковић, шеф стручног штаба и селектор репрезентације Југославије, рекли су Николи да није перспективан и одрекли су се његових услуга...

Успјеси

Никола је имао много успјеха и у клупској каријери. Док је играо у Монпељеу три пута је био првак Француске и једном (2004. године) првак Европе. Потом се преселио у Њемачку и од 2005. до љета 2009. године играо у Килу, гдје је, под вођством Звонимира Ноке Сердарушића освојио четири титуле првака Бундеслиге и титулу првака Европе. У љето 2009. године вратио се у Монпеље.

Лична карта

Име и презиме: Никола Карабатић

Датум рођења: 11. април 1984. године

Мјесто рођења: Ниш

Надимак: Кара, Нико

Висина: 196 цм

Тежина: 104 кг

Клуб: Монпеље

Број на дресу: 22

Репрезентација: Француска

Мечева: 172

Голова: 739



Postanite naš prijatelj pratite nas na Facebook-u!