Џудиста Младости Стефан Пејаковић џин дјечијег лица из Котор Вароша

Џудиста Младости Стефан Пејаковић џин дјечијег лица из Котор Вароша 22.01.2018 19:51 | Дарко Гавриловић

Котор Варош - На једној страни зид љубави, на другој зид успјеха. На једном грб Партизана, на другом ниска медаља. Оба свако ново јутро мотивишу Стефана Пејаковића да буде још бољи, вриједно тренира и упија вјештине древног спорта џуда.

Мотива му не мањка, баш као ни успјеха. Зид успјеха ускоро би могао постати претијесан ако џин дјечијег лица настави да осваја медаље темпом којим је то чинио прошле године. Стизале су са државног и републичког првенства, најјачих међународних турнира, а за длаку је измакла и балканска. На зид успјеха Пејаковић је само прошле године окачио 17 одличја и постао перјаница которварошке Младости. Иако кадет, многа од њих освојио је у конкуренцији јуниора и млађих сениора, што им даје још већу тежину, једнако као и суперјака категорија изнад 90 килограма.

- Сваки тренинг се исплатио, ни сањао нисам да могу стићи до 17 медаља, без обзира на то што сам вриједно радио и што нисам био никад спремнији. То је сезона из снова и када погледам на медаље које сам освојио и резултате са такмичења све ми дјелује нестварно. Почетак сезоне није обећавао и занимљиво је да сам на првом првенству РС за кадете изгубио од почетника у борби за треће мјесто и нисам стекао учешће на Првенству БиХ. Ипак, добио сам позивницу савеза и искористио је на најбољи начин, освојивши прву медаљу на првенству БиХ, а онда је услиједило још 16 - каже Пејаковић.

Под диригентском палицом чувеног мајстора џуда Сејде Татара прве кораке направио је у трећем разреду основне школе. Као и сваки и почетак овог шеснаестогодишњака био је тежак. Али, тада је на сцену ступила Стефанова упорност која ће постати његов заштитни знак.

- Најприје сам тренирао карате, али сам се убрзо опредијелио за џудо јер ми је карате био превише благ спорт. То се испоставило као одлична одлука, јер је џудо постао мој живот. Већ на првом такмичењу сам освојио медаљу и то ме је подстакло да наставим све до данас - присјећа се Стефан дебија на татамију.

Дјечија радозналост убрзо је постала велика страст, па није чудно да се данас у његовој ризници налазе 34 медаље.

- Посебно сам поносан на медаље са првенстава РС и БиХ, треће мјесто на Нагаока купу у Љубљани и више златних медаља на међународним турнирима. Другим мјестом на првенству БиХ за јуниоре стекао сам визу за Балканско првенство на којем сам освојио четврто мјесто и право наступа на европским такмичењима од којих је прво Европски куп у Загребу. Захвалан сам породици, клубу и тренеру и разреднику који ми увијек изађе у сусрет када треба да идем на такмичења - истиче Пејаковић.

Нова сезона са старим навикама и циљевима ускоро почиње. Стефан, наоружан снагом, вјештином и упорношћу, јурнуће на татами са жељом да помјери границе својих могућности.

Спортска породица

Породицу Пејаковић красе спортски гени. Стефанов отац Горан бавио се такође борилачким спортовима, али је превагнула љубав према фудбалу и деценијама је бранио за которварошку Младост и Триглав из Крања. Стефанов брат Немања окренуо се каратеу и током каријере освојио више медаља. И поред свакодневних тренинга на татамију и кондиционих у теретани, Стефан је и голман Клуба малог фудбала Котор Варош, који се такмичи у Првој лиги РС.

Најзначајнији резултати у 2017. години

Друго мјесто на првенству БиХ за јуниоре

Друго мјесто на првенству РС за јуниоре

Друго мјесто на првенству РС за млађе сениоре

Треће мјесто на првенству БиХ за млађе сениоре

Треће мјесто на првенству БиХ за кадете

Треће мјесто на Нагаока купу за кадете у Љубљани

Четврто мјесто на Балканском првенству за јуниоре



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица