Због чега Каталонија жели да се отцијепи од Шпаније?

Проблеми између Шпаније и Каталоније почели су прије неколико вијекова. Укратко, Каталонија се у XII вијеку ујединила са Арагонијом, а потом у XV, браком Фернанда II од Арагона и Изабеле I од Кастиље, спојила се са Кастиљом, чиме се полако формира обрис данашње Краљевине Шпаније. Каталонци су и у то доба, као и данас имали свој језик и аутономију, али помјерањем трговачких путева ка Атлантику, Кастиља и Мадрид су јачали, а Каталонци слабили.

То је за резултат имало губитак аутономије 1714. након што је у сукобима за престо побједила династија Бурбон, противници Каталоније. Укинуте су све политичке, културне и судске институције, а Каталонцима, као и остатку државе наметнут је шпански језик као званични, први пут у историји. Као сјећање на пад Барслеоне под власт Бурбона 1714. Каталонија данас обиљежава 11. септембар као Национални дан.

Буђење национализма и Франкова диктатура

Каталонија економски јача у 19. вијеку, а са економском снагом буди се и каталонски национализам. Почетком 20. вијека развија се покрет за националну аутономију, а током Друге шпанске републике (1931- 1939) Каталонији успијева да поврати део изгубљених права, између осталог каталонски језик и дјелимичну аутономију 1932. године.

Пут ка независности зауставио је Шпански грађански рат и долазак на власт бруталног диктатора Франциска Франка.

Колико год парадоксално звучало, срећна околност по Каталонију у то вријеме, била је то што је Франко задржао централистички начин управљања који је успостављен у вријеме Бурбона. Такав систем ишао је наруку традиционално богатијим регионима, попут Мадрида и Барселоне, што је омогућило Каталонији да у тренутку када губи права не изгуби у потпуности и статус индустријски најразвијенојег дијела Шпаније.

Ипак, Каталонија је своју оданост Републици (на шта су Каталонци данас јако поносни) платила поновним губитком аутономије, а каталонски језик, као и сви регионални језици, Франко је законом забранио.

Обнова демократије и нови талас национализма

Смрт диктатора 1975. године била нови вјетар у леђа каталонском сепаратизму.  Након Франкове смрти Хуан Карлос постао је краљ и шеф државе, а три године касније Шпанија је добила нови устав којим је земља децентрализована, а значајна овлашћења пренета су на регионе.

Каталонија је добила висок степен политичке аутономије, али не и довољан према мишљењу актуелног политичког вођства региона.

Порез као јабука раздора

Тензије, а како су показивале анкете и број грађана који подржавају независност, поново су почеле су да расту 2008.  године у вријеме свјетске економске кризе.  Незапосленост је расла паралелно са увјерењем Каталонаца да је Мадрид крив за кризу. Уље на ватру долила је чињеница да Каталонија, једна од најбогатијих региона Шпаније, плаћа већи порез сиромашнијим регионима него што добија новца од централне владе.

Суочени с финансијским колапсом и друштвеним немирима 2012. године, бивши предсједник Каталоније Артур Мас одобрио је кампању за независност након што је Мадрид одбио да додјели више средстава региону или да му дати фискалну независност.

"Каталонија, слиједећа европска држава"

Од 2008. године, Каталонија све гласније тражи независност.

Током 2009. и 2011. незванични референдуми одржани су у стотинама каталонских градова као једна од многих акција партија које се боре за независност. Одзив је био мали, али је већина гласала за независност.

Велике демонстрације сепаратиста одржане су у Барселони 2010. и 2012. под слоганом "Каталонија, слиједећа европска држава". Такође, током 2012. године, десетине каталонских градова прогласиле су се "Слободном каталонском територијом" наводећи да "шпанско законодавство и прописи имају ефекта само у Шпанији, тако да ће чекати нове законе и регулативе од каталонске владе и Парламента Каталоније".

Слиједеће године, каталонски парламент донио је Декларацију о суверенитету у којој се наводи да каталонски народ има "карактер сувереног политичког и правног лица". Неколико мјесеци касније Уставни суд Шпаније суспендовао је Декларацију.

У новембру  2014. године одржан је "Процес учешћа грађана у политичкој будућности Каталоније" након што је Уставни суд Шпаније суспендовао референдум.  На питања "Да ли желите да Каталонија постане држава?" и "Уколико желите, да ли желите да Каталонија буде независна?", за опцију "да-да" гласало је 80,8% грађана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.