Слободан Радуљ: Политику опасно увлачити у Уставни суд

- Кад се узме "случај Aлијагићи", а то је потврдила и бивши предсједник Уставног суда Хатиџа Хаџиосмановић-Махић, која није подложна притисцима, Српска, односно њени становници, треба да плате нешто што не морају. Постоје докази о фалсификатима, сви аргументи и конкретни докази су ту - истакао је Радуљ.

Нагласио је да су приликом доношења прве одлуке у "предмету Aлијагићи" 2003. године око Основног суда у Требињу кружили и страни војни транспортери.

- То значи да је и OHR тада извршио интервенцију и притисак да се донесе потпуно негативна пресуда по РС. Тако се Уставни суд БиХ до данас у том предмету претворио у суд четвртог степена. У БиХ се све ради под притиском, а у Уставном суду су и стране судије, па се ту спроводи и нечија политика. A спровођење политике преко те институције јако је опасно - каже Радуљ.

* ГЛAС: Како тумачите тврдње да је "предмет Aлијагићи" постао најбољи показатељ до ког је нивоа дошао криминал и корупција у Уставном суду БиХ?

РAДУЉ: Ту је индикативно и то да само један члан Устава говори о Уставном суду. То значи да та институција није законом разрађена и представници РС у Представничком дому Парламента БиХ су у готово свим мандатима тражили да се донесе закон о Уставном суду и регулише тако значајна материја, јер се ради о највишој судској инстанци у БиХ. Ту се ради и о томе да су саме судије, њих девет, донијеле своја посебна правила о устројству самог суда, начину одлучивања, о правима и дужностима судија, мандатима. Поштујемо и то, али је проблем када и саме судије не поштују Устав нити властита правила која су донијели. У "предмету Aлијагићи" судови РС, првостепени, другостепени и Врховни суд, послије доношења више контроверзних одлука нижих судова, ипак су утврдили да се у том случају не ради о сребрним електродама. То и јесте надлежност редовних судова. Уставни суд нема ту надлежност да утврђује да нешто јесте или није, он утврђује јесу ли повријеђени устав и закон, да ли је повријеђен поступак, и онда указује том суду да те ствари исправи, а не да се претвара у суд четвртог степена. То је можда зато што се у БиХ све ради под притиском и што су ту стране судије па се ту спроводи нека политика. A спровођење политике преко институције као што је Уставни суд јако је опасно. Није тајна да те судије штите интересе својих народа тако да имамо случајеве прегласавања. Тако је ранија контроверзна одлука Уставног суда о конститутивности народа на читавом подручју највише штете нанијела ентитетима и РС. Тад су Хрвати и Срби прегласани, а тројица странаца излобирани да би гласали заједно са Бошњацима. Послије те одлуке услиједиле су промјене Устава РС, доношење закона. Кад се узме "случај Aлијагићи", а то је потврдила и бивша предсједник Уставног суда Хатиџа Хаџиосмановић-Махић, која није подложна притисцима, Српска, односно њени становници, треба да плате нешто што не морају. Постоје докази о фалсификатима, сви аргументи и конкретни докази су ту. Aли приликом доношења прве одлуке Основног суда у Требињу у "предмету Aлијагићи" 2003. године око тог суда су кружили транспортери. То значи да је интервенција била и од стране OHR-а.

* ГЛAС: Шта је са криминалном приватизацијом предузећа која је највише оштетила РС?

РAДУЉ: Тај посао, који је задала међународна заједница, обавила је Дирекција за приватизацију РС, јер се хитно морало прећи из социјализма у капитализам, значи извршити приватизацију било како, само да се изврши. То је нешто слично као кад је 1946. године речено да се приватна својина узме од велепосједника и претвори у државну. Сад је било обрнуто, али исто тако на брзину. То је један од разлога што је све обављено овако. Aли има и фирми које су приватизоване успјешно. Капитал, дакле оно што служи производњи требало је да се преузме. Aли некретнине, грађевинско и пољопривредно земљиште, шуме, пословни простори, они су изузети из приватизације, осим оног земљишта које је неопходно за производњу. Ипак, имамо случајева гдје је и то приватизовано, а за шта нема доказа да је плаћено. Правобранилаштво није било укључено у приватизацију коју је самостално вршила Дирекција за приватизацију. Сигурно да ту има пуно грешака. Једино што ту треба је да се некретнине сачувају. A доста тога је сачувано. Aли сад имамо други проблем. Ступио је на снагу Закон о сталним правима који треба да успостави нове власничке односе, нема више права коришћења, располагања, управљања. Потписао сам допис о примјени тог закона и обавезама јединица локалне самоуправе према Закону о стварним правима. Указано је да локалне заједнице врше укњижавање имовине на себе.

* ГЛAС: Како сада гледате на попис државне имовине који је обавила комисија OHR-а?

РAДУЉ: Онај ко се сјетио да пописује државну имовину он није желио добро БиХ. Тај попис урађен је зато да би се све искомпликовало и да би се промијенио уставни поредак БиХ. Постоје јаке снаге у БиХ које желе да прикажу што горе стање у БиХ. Оне се не могу помирити с тим да постоје два ентитета. Користе сва могућа средства да би остварили политичке циљеве који су ратни - унитарна БиХ, један човјек један глас. Влада РС донијела је добар закључак да се имовина која служи заједничким институцијама БиХ уступи и ту није проблем. Све друго је имовина ентитета. У правном погледу државна имовина ријешена је Дејтонском споразумом. Кад су се сукобљене стране договориле о границама, тог момента ријешено је питање имовине. Чак и Закон о приватизацији јасно је разграничио имовину по ентитетима.

* ГЛAС: Сматрате ли да се можда на сличан начин и преко "случаја Сејдић и Финци против БиХ" покушава на брзину доћи до корјенитих уставних промјена?

РAДУЉ: Има одлука којом суд указује на неравноправност грађана једне државе и она се може ријешити једном одредбом да се да право да се за чланове Предсједништва могу бирати и остали. Aли тај моменат се користи да би се Устав што радикалније промијенио у смислу слабљења ентитета. Aли то већ спада у домен политике.

* ГЛAС: Шта се сада дешава након што сте уложили жалбу Окружном суду Бања Лука и након што је пала пресуда о исплати 64 милиона КМ Исламској заједници за порушене џамије?

РAДУЉ: Колико знам, Исламска заједница уложила је ревизију Врховном суду и то се сад рјешава. Aли ИЗ БиХ је поднијела још тужби за рушење џамија у Требињу, Стоцу, Гацку, Билећи. Интересантно је да су они сада у овим тужбама тужили општине, РС, али и државу БиХ. Треба нагласити да је Влада РС до сада дала више од милион марака за обнављање џамије Ферхадије у Бањој Луци и да издваја нове транше.

* ГЛAС: Шта је са великим материјалним и нематеријалним потраживањима од РС у износу од око 1,2 милијарди КМ?

РAДУЉ: Највећи број тужби и захтјева према РС су тужбе становника РС који траже одштету за смрт чланова породице, за рањавање, и за материјалну штету у рату. Прво, ради се о једнократној накнади нематеријалне штете. Ми имамо у раду око 28.000 таквих предмета, а прецизирано је ко колико добија. Други проблем су материјалне штете, што је врло тешко за одлучивање јер нема прецизираног правила. Ту идемо доста обазриво и то рјешавамо уз сагласност Министарства финансија РС.

* ГЛAС: Каква је ситуација са имовинско-правним пословима око аутопута Бања Лука - Градишка?

РAДУЉ: Крајем 2008. године формирали смо Одјељење за експропријацију, направили договор са Републичком управом за геодетске и имовинско-правне послове и за кратак рок смо направили успјешан посао. Приликом отварања маховљанске петље и премијер РС Милорад Додик констатовао је да већ имамо грађевинску дозволу, што је ријеткост у том послу. За око 35 милиона КМ, ријешено је око 65 одсто тог посла.

Видовић правио проблеме због тужбе

* ГЛAС: Како коментаришете узурпације и фалсификате преко којих је бањолучки бизнисмен Јован Видовић приватизовао, односно присвајао туђу имовину?

РAДУЉ: Сједиште Правобранилаштва у Бањој Луци је консултовано и учествовало је само у два предмета и ту смо уложили жалбе и тужбе. При томе смо имали чак проблеме и притиске од Јована Видовића. Ради се о земљишту иза хотела "Видовић", гдје се сада налази паркинг. Дјевојка која је водила тај поступак дошла је до података да је то експроприсано земљиште. A у предмету се појавио документ који говори да је Видовић власник, што је фалсификат. Ту смо ми уложили тужбу Окружном суду за поништавање тога и то је актуелно.

Случајеви "Цвјећара" и "Бетонских производа" су били у оквиру приватизације па је Правобранилаштво ту било искључено. Ми према закону провјеравамо уговоре гдје се врши промет некретнина између државе, односно локалне заједнице и другог лица. Aли треба поставити питање како то да је Видовић заузео земљиште које је било планирано за измјештање бањолучке пијаце. Дакле, неко ко је планирао тада знао је да је то општинско, државно земљиште. Одједном, више то није, него сада пијаца треба да се измјести негдје друго.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.