Ратови пријете због плавог злата

У августу 2015. године побуњеници који се боре против сиријске војске саботирали су извор воде неколико километара сјеверно од Дамаска, који пружа 90 одсто воде главном граду Сирије. Мјесец касније коалиција предвођена саудијским сунитима у Јемену уништила је фабрику воде коју контролишу шиитски побуњеници.

Експерти кажу да ће у будућности борба због воде бити још жешћа. Глобално загријавање, велики раст свјетске популације, урбанизација и индустријализација представљају експлозивни микс који би могао довести до ратова због воде.

Једно од ризичних мјеста је регион око ријеке Нил. Етиопија је почела са изградњом Гренд ренесанс бране на Плавом Нилу, што је већ довело до тензија са Каиром. Египат се позвао на споразум из 1929. којим има право на двије трећине водених ресурса у сливу Нила, као и право на вето за све пројекте у вези са водом. Међутим, 2010. шест земаља узводно од Нила одбацило је вето и потписало нови споразум.

Друго спорно подручје је Југоисточна Азија, гдје Кина гради неколико канала за пребацивање воде са југа на сјевер земље, што је забрињавајуће за Индију. Канали директно утичу на велике индијске ријеке Инд и Ганг које извиру на тибетанским падинама Хималаја.

- Није случајност да Кина намјерава да одржи чврсту власт над регијом Тибета, познатом као "водени торањ Азије" - каже аутор књиге "Геополитичке хронике воде" Франк Галанд. Кина се, такође, не устручава да направи неколико брана на ријеци Меконг која има изузетну важност у Вијетнаму, гдје опслужује 20 милиона људи.

Трећа зона високог ризика је Блиски исток. Сирија и Ирак су 1974. године за длаку избјегли сукоб након што је Дамаск једнострано почео да пуни брану на ријеци Еуфрат. Слична ситуација је и са Голанском висоравни, коју је Израел анектирао 1981. године. Дио јорданских ријека извире на том мјесту које пружа 35 одсто воде за Израел.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.