Либан свијетла тачка на Блиском истоку

Приредио: Борис Ђурић
Либан свијетла тачка на Блиском истоку

Бејрут - Док око њега горе Сирија, Ирак, Јемен, Западна обала, турски Курдистан и све више Египат, Либан је успио да остане ријетка свијетла тачка мира на Блиском истоку.

Неколико је разлога зашто је Либан у новијој историји избјегао судбину својих сусједа.

Од читавог арапског свијета Либан има највише образованог становништва које је изузетно талентовано. Грађански рат у Либану, који је оставио иза себе више од 150.000 жртава, научио је Либанце да нико не побјеђује.

Либанци су послали на десетине хиљада своје дјеце у иностранство током рата који је трајао од 1976. до 1990. Када су се вратили у земљу, они су одбацили подјеле по етничким групама, корупцију и жестоко су критиковали локалне властодршце који вјерују да имају доживотно право на власт.

Други разлог зашто је Либан остао релативно миран је његова војска. Реформисана након грађанског рата, то је једина институција у земљи која је у потпуности ослобођена утицаја етничких и интересних група.

То је такође и једина институција која још правилно функционише. Иако користи застарјело оружје, као што су старе британске СЛР пушке и "хуи" хеликоптери из доба вијетнамског рата, либанска војска успијева да одржи мир у земљи.

У тренутном недостатку предсједника најмоћнији човјек у земљи је генерал Абас Ибрахим, који је задужен за унутрашњу безбједност. Генерал Ибрахим је познат по својој храбрости, за коју неки говоре да се понекад граничи са лудилом.

Када је радио као војни обавјештајац у јужном дијелу Либана, Ибрахим је био задужен да одржава контакт са свим оружаним групама у окружењу. Он је знао ноћу, сам и без оружја, да оде у палестински камп Ејн ел-Хилвех да прича са терористима "Ал-Каиде".

Такође, један од фактора мира је начин организовања власти, у којој предсједник мора бити из редова хришћанске заједнице маронита, премијер мора бити муслиман сунит, а предсједник народне скупштине шиит.

На крају, Либанци знају да цијене оно што мало арапских земаља има - релативну слободу, образовање, љубав према књигама и велико поштовање своје историје, било да је ријеч о римским руинама, дворцима крсташа, античким џамијама, феничанској љубави према путовањима и авантурама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана