Обрад Кесић: Америка не ради против Дејтона
САД имају добре намјере према БиХ, али су раније неке дипломате у америчкој администрацији хтјеле да промијене Дејтон, сматра Обрад Кесић, шеф Представништва РС у Вашингтону.
"Не мислим да Америка ради против Дејтона. Америчке дипломате стално дају веома конзистентне изјаве, у којима подржавају Дејтон", рекао је Кесић у интервијуу за Независне новине.
НН: Чини ми се да и САД и ЕУ имају добру намјеру, али да им се тактике донекле разилазе када је у питању приступ према БиХ?
КЕСИЋ: Генерално, постоји сагласност да ЕУ преузима главну иницијативу, али постоји одређено неповерење Европљана да ће САД да их подрже на крају процеса јер мисле да постоји једна врста резервисаности. А с друге стране, Американци су помало разочарани јер им се чини да Европљани не координишу своје потезе с њима. Међутим, није то ново. И за време рата често су европске иницијативе биле саботиране од стране америчких дипломата, од Кутиљеровог плана, који би можда спречио рат у БиХ, па до Дејтона.
НН: На дебати у Вашингтону, гдје су говорили шеф Делегације ЕУ Вигемарк и замјеник помоћника државног секретара САД Хојт Ји, речено је да они више не могу да се посвете БиХ као раније?
КЕСИЋ: То је већ тако годинама, мада и даље постоје жеље у Сарајеву да се Америка јаче укључи и агресивније намеће решења, као за време Педија Ешдауна. Тада су они на нелегалан и недемократски начин почели мењати Дејтон одузимањем надлежности ентитета. То нас је довело у ситуацију да ништа не функционише и нико не види начин како да изађемо из тог стања.
НН: Из овог што говорите није ми јасно мислите ли да САД имају лоше намјере према нама, или је у питању лобирање, или нешто треће?
КЕСИЋ: САД имају добре намере. Проблем су методе које су користили и које су довеле БиХ у ову ситуацију. Неке дипломате које су биле задужене за БиХ у њиховој администрацији су хтеле да промене Дејтон. Они су сматрали да БиХ не треба да буде високодецентрализована држава. Нису се слагали да треба да постоји РС. Имате изјаве Медлин Олбрајт и Дика Холбрука пре смрти да им је највећа грешка била што су прихватили РС. Они су знали да без РС не би било Дејтона, али су имали жељу да то касније накнадно "поправе".
НН: А зашто би Америка радила против Дејтона кад је то један од њихових највећих спољнополитичких успјеха у новијој историји?
КЕСИЋ: Не мислим да Америка ради против Дејтона. Америчке дипломате стално дају веома конзистентне изјаве, од Џонатана Мура док је био директор Канцеларије за јужну и централну Европу Стејт департмента, па сада до господина Јиа, у којима подржавају Дејтон. И на конференцији коју сте споменули чули сте да Америка има политику која је наметања оставила иза себе. По мени, до промене у америчком ставу је дошло историјском одлуком предсједника Додика када је Лајчаку рекао "не". У том моменту све се променило и Америка прихвата децентрализовану БиХ. Али инерција јесте остала - више се не говори отворено о укидањима, него се некако стидљиво провлачи слика да би сви живели боље ако би ентитети пренели неке надлежности. Али мислим да би била грешка да РС помисли да више није у опасности. Још има оних који заступају неку идеалистичку визију БиХ у којој нема простора за самосталну РС, али не самосталну у смислу да то значи независна РС, како неки покушавају да наметну и тиме користе референдум као неко средство претње. По мени, та самосталност не значи да не може да се нађе у оквиру БиХ. Нико од људи с којима ја имам контакт у РС не говоре о некој авантури да се иде према независности!
НН: Ако госпођа Клинтон постане предсједник САД, очекујете ли да би она могла евентуално вратити неке старе политике?
КЕСИЋ: Кад је она постала државни секретар сећате се да смо слушали анализе, посебно из Сарајева, како ће сад она да промени америчку спољну политику. Наравно, брзо смо се уверили да то није тачно. Није се она много бавила ни Балканом, ни БиХ. То је било препуштено заменику Стајнбергу који је организовао Бутмир, али видели сте и да ту није било неке посебне одлучности.
НН: Мијења ли се нешто у односима Запада и Москве? Чини ми се да задњих мјесеци долазе помирљивије изјаве с обје стране.
КЕСИЋ: До пре неких десетак месеци била је опсесија у Америци према Русији и владала је нека врста скоро хладног рата. Неки медији и конгресмени су критиковали председника Обаму да је ослабио позицију Америке према Русији у вези с Украјином и тражили да шаље оружје у Украјину. Пре неких шест месеци Обама је дао налог својој администрацији да направе анализу шта би значило наоружавање Украјине. Сви су му одговорили да нема тог наоружања које се може послати а које би изменило баланс снага, да би само довело до ескалације сукоба и да би Русија још агресивније заузела територије. Анализа је показала да би онда НАТО морао да одлучи да уђе у озбиљан сукоб с Русијом. За председника Обаму то је било потпуно неприхватљиво. То би сигурно било неприхватљиво и за америчку јавност. Сада иза сцене постоје озбиљни покушаји да се ситуација смири и односи поправе.
НН: Шта би то смиривање могло да значи за нас у БиХ и на Балкану?
КЕСИЋ: Неки интереси хтели су да искористе конфронтацију са Русијом на Балкану и да покажу да је овде ново жариште тог сукоба, да Руси напредују и да РС и Србија треба да буду изоловани због својих односа са Русијом. То није успело и сада имамо, чини ми се, један реалан поглед. Осим тога, у задње време све више се отвара веза између БиХ са свим претходним терористичким нападима, укључујући и напад Ал Каиде 11. септембра у Америци, па и овај задњи у Паризу. И РС је талац перцепције која се ствара на Западу да је БиХ извозник тероризма. Зато РС мора да се фокусира на међународну сарадњу и да шаље информације да она није проблем, него жртва, као и остали у Европи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
