Нотари и банкари у опасној зони

Те информације сажете су у документу “Процјена ризика од прања новца и финансирања тероризма у БиХ од 2018. до 2022. године”, који је недавно добио зелено свјетло у Савјету министара БиХ.

Процјена ризика од прања новца и финансирања тероризма представља, како су нагласили у Министарству безбједности БиХ, свеобухватан процес прикупљања и анализе релевантних података с циљем да се процијени степен изложености појединачних сектора прању новца и финансирању тероризма.

Основ за израду документа произлази из прве препоруке Радне групе за финансијско дјеловање (ФАТФ), која налаже земљама да идентификују, процијене и схвате ризике са којима се суочавају на плану прања новца и финансирања тероризма, као и предузимање корака у смислу одређивања органа или механизама који ће координисати мјере за процјену ризика и осигурања ресурса с циљем смањења ризика.

Одлука о формирању радне групе, с осам подгрупа, којој су повјерени ти послови усвојена је у октобру 2016. године. Један од закључака на крају рада јесте да су одређени сектори високо ризични на прање новца, док је код других сектора тај ризик средњи или низак.

- Сектори који обухватају нотаре и агенције за промет некретнинама су високо ризични на прање новца, док су банкарски сектор и сектор адвоката средње високо ризични. Сектори који обухватају вриједносне папире, лизинг друштва, рачуновође и ревизоре, као и приређиваче игара на срећу су по идентичном принципу оцијењени средње ризичним на прање новца. Средње ниским ризиком оцијењен је микрокредитни сектор, а сектор осигурања једино је сврстан у категорију у којој је ризик од прања новца дефинисан као низак - казали су у Министарству безбједности.

Као један од заједничких налаза свих подгрупа издвојена је чињеница да субјекти на које се односи недовољно познају Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма те да не поступају по обавезама које произлазе из тог акта.

Кључне рањивости у способности земље да се одупре ризицима од прања новца и финансирања терористичких активности су, пише у документу Министарства безбједности, мали број покренутих истрага, оптужница и пресуда, недостаци система одузимања имовине стечене вршењем кривичног дјела те недостаци у раду истражилаца финансијског криминала. Најчешће злоупотребљаване пословне активности су, пише у документу, оснивање фиктивних фирми, а веома честа појава је да сумњива новчана средства која се перу у БиХ потичу из офшор зона.

Посљедњи подаци Агенције за истраге и заштиту (СИПА) БиХ показују да је у легалним новчаним токовима у БиХ, у првих шест мјесеци ове године, откривено готово 57 милиона марака опраног новца. Инспектори који раде на случајевима који се тичу прања новца у протеклом периоду годишње су откривали од седам до 32 милиона КМ илегалног новца, а стручњаци дуже вријеме упозоравају да БиХ мора да се снажније супротстави овим пошастима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.