ММФ 7. септембра одобрава кредит

Извршни одбор ММФ-а требао је почетком јула разматрати одобравање аранжмана са БиХ, који је са том глобалном финансијском институцијом договорен још у мају, али то се није десило јер предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић и премијер ФБиХ Фадил Новалић нису жељели да потпишу усаглашено писмо намјере. Потпис су најприје условили прихватањем адаптације Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између БиХ и ЕУ. Када је то учињено измислили су још један непостојећи услов за аранжман са ММФ-ом и потписивање писма намјере условили договором о механизму координације. Тек на састанку предсједника и премијера РС Милорада Додик и Жељке Цвијановић са предсједавајућим Предсједништва БиХ Бакиром Изетбеговићем и Звиздићем крајем јула у Источном Сарајеву усаглашен је механизам координације након чега су потписе на писмо намјере ставили и Звиздић и Новалић. Писмо је одмах упућено Одбору извршних директора ММФ-а у Вашингтону.

Пароди је нагласио да кредитни аранжман са ММФ-ом има три циља и да су власти преузеле конкретне обавезе које је потребно испунити током трогодишњег програма.

- Први циљ је унапређење пословног окружења. С тим у вези, предвиђене су мјере усмјерене на унапређење функционисања тржишта рада, поновно покретање процеса приватизације и реструктурирања предузећа у државном власништву у ФБиХ те постепено смањење оптерећења на рад и усаглашавање прописа и пореских закона између ентитета - рекао је Пароди.

Навео је да се други циљ односи на фискалну област гдје су власти зацртале смањење јавног дуга кроз постепену фискалну консолидацију уз истовремено смањење величине владе и унапређење квалитета владине потрошње.

- Како би ови циљеви били остварени програм садржи конкретне мјере да би био постигнут постепени прелазак на нижи ниво издвајања за плате и мањи број запослених у јавном сектору, унапређена наплата прихода путем боље сарадње пореских управа уз истовремено усмјеравање више прихода за инвестиције у инфраструктуру, те боље циљање социјалних давања угроженим категоријама. То укључује и реформу пензионог система у ФБиХ, јачање контроле над нижим нивоима власти, ванбуџетским фондовима и предузећима у државном власништву - нагласио је Пароди.

Посљедњи циљ се односи на финансијски сектор гдје је фокус стављен на очувању његове стабилност и оживљавање кредитирања.

- Власти су се обавезале да ће очувати аранжмана валутног одбора као упоришта политикама и заштитити независност Централне банке БиХ, израдити свеобухватне стратегије за рјешавање осјетљивости у банкама и јачање операција и надзора над ентитетским развојним банкама. Поред тога, обавезале су се да ће усвојити законе који ће модернизовати банкарске прописе, ојачати сарадњу агенција из финансијског сектора те рјешавати проблем високог нивоа неквалитетних кредита -  нагласио је Пароди.

Министар финансија и трезора БиХ Вјекослав Беванда рекао је да је БиХ због унутрашњих проблема у јулу остала без одлуке челника ММФ-а о новом аранжману.

- Очекујем да ћемо на наредној сједници Одбора извршних директора ММФ-а добити позитиван одговор и да ће бити одобрен нови програм у вриједности од 550 милиона евра - казао је Беванда и додао да су уз новац једнако важне и структуралне реформе у многим областима које су болне тачке.

Управљање дугом

Вјекослав Беванда је рекао да је на приједлог Министарства финансија и трезора БиХ већ усвојена средњорочна стратегија управљања јавним дугом.

- Обавеза је да очувамо стабилност финансијског сектора и оживимо кредитну активност банака те створимо ефикасну администрацију уз обавезно ограничавање трошкова у јавном сектору, те да обезбиједимо стабилну пореску политику - навео је Беванда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.