Predrag Dašić: Nauci treba više pažnje i para

Sandra Kljajić
Predrag Dašić: Nauci treba više pažnje i para

Čovek treba da teži da akumulira znanje koliko je god moguće i da to znanje implementira u moderne tehnološke trendove. Ako zemlje u razvoju i tranziciji žele da uhvate korak sa razvijenim moraju se priključiti novim tehnološkim i obrazovnim trendovima.

Kaže to za "Glas Srpske" profesor Predrag Dašić, ekspert za nove tehnologije proizvodnog mašinstva i informacione tehnologije.

Ovaj stručnjak lani je imenovan za počasnog generalnog direktora Međunarodnog biografskog centra (IBC) u Kembridžu, a to je samo jedno u nizu priznanja koje je dobio tokom svog dugogodišnjeg rada. IBC je uključila biografiju Dašića u različita "Ko je ko" izdanja u posljednjih nekoliko godina i "smatra vrlo prikladnim da profesor bude pozvan da radi sa stalnim generalnim direktorom MBC-ija Nikolasom Loom".

- U Srbiji i većini zemalja bivše Jugoslavije, nažalost, veoma malo pažnje se pridaje razvoju nauke i naučnoistraživačkom radu, što dovodi do nazadovanja - naglašava Dašić.

* GLAS: U julu 2012. godine izabrani ste za počasnog direktora IBC?

DAŠIĆ: IBC predstavlja svetskog lidera u bibliografskim publikacijama. Do sada je publikovao više od milion biografija značajnih pojedinaca iz celog sveta u više od 150 izdanja. IBC centar je moju biografiju uključio, poslednjih deset godina, u njihova različita izdanja. Izabran sam za počasnog generalnog direktora te institucije, sa zadatkom da na prostorima Balkana i šire, podržim njihove programe u vezi sa izdavaštvom, kongresima i udruženjem, da savetodavno učestvujem u izdavaštvu i da generalnom direktoru i odboru IBC centra predložim uspešne ličnosti i lidere da ih uključe u njihova buduća izdanja. Dobio sam i slobodu da samostalno pokrenem publikaciju o istaknutim ljudima na Balkanu.

* GLAS: Kažete da je budućnost u društvu znanja?

DAŠIĆ: U istorijskom razvoju društva i naučno-tehnološkom progresu došlo je do velikog preokreta i do korenitih promena u strukturi i načinu sticanja nacionalnog dohotka i nacionalne proizvodnje. Posledica tih brzih promena u svetu je razvoj novih tehnologija i novih naučnih disciplina koje su se pojavile poslednjih šezdesetak godina. Ako zemlje u razvoju i tranziciji žele da uhvate korak sa razvijenim moraju se priključiti tim novim tehnološkim i obrazovnim trendovima. Pozitivne promene u stvaranju društva znanja mogu se ostvariti samo razvojem sopstvene metodologije i kroz permanentne procese edukacije, koji su primereni našoj zemlji ili čak lokalnoj sredini, imajući u vidu naše kulturne, psihološke i prirodne osobenosti. Ja mislim da Srbiju i većinu zemalja bivše Jugoslavije, od trenutne agonije i propadanja, mogu spasiti samo korenite promene u svim segmentima društva. Da li ćemo uspeti i kada, pokazaće vreme.

* GLAS: Koliko se na ovim prostorima pažnje pridaje razvoju nauke i naučnoistraživačkom radu?

DAŠIĆ: U Srbiji i većini zemalja bivše Jugoslavije vrlo malo pažnje se pridaje razvoju nauke i naučnoistraživačkom radu, što direktno ili indirektno dovodi do nazadovanja u tehničko-tehnološkom progresu i razvoju zemlje u celini. U zemljama EU-15 se za nauku i naučnoistraživački rad ulaže oko 2,5 do 3 odsto od bruto nacionalnog dohotka (GDP), dok se u Srbiji za ovu oblast izdvaja svega 0,3 odsto GDP-a. To je količinski za više od 200 do 300 puta manje u odnosu na zemlje EU-15, jer je njihov GDP veći za više od 20 do 30 puta od GDP-a Srbije. Stanje u nauci se direktno ili indirektno preslikava na privredu i celo društvo u celini. Čak je i tako skromna raspodela finansijskih sredstava u većini slučajeva nerealna i neadekvatna. Favorizuju se i dodeljuju sredstva pogrešnim ljudima, odnosno naučnim šarlatanima kako ih ja zovem ili ljudima sa vrlo skromnim bibliometrijskim indikatorima. Što se mene tiče, ja sa tim više nemam problema, jer se ne mučim i gubim vreme da popunjavam obrasce i konkurišem. Unapred ulazim u svaki projekat sa činjenicom da ne očekujem nikakva podsticajna sredstva od nijedne državne institucije u zemlji. Na to su me naterala dosadašnja iskustva prilikom konkurisanja za različite projekte kod raznih najvećih državnih institucija u zemlji. Konkurisao sam za mnoge projekte na državnom nivou i uvek nailazio na negativan odgovor. Interesantan je i podatak da od 11 projekata koji su dobili podsticajna sredstva, čak je devet iz Beograda i dva iz Novog Sada. Znači, nijedan van Beograda i Novog Sada. Unutrašnjost Srbije, kulturno, kao da ne postoji. Već 12 godina zaredom održava se međunarodna konferencija "Istraživanje i razvoj u mašinskoj industriji", čiji sam ja inicijator i predsednik Organizacionog odbora. Ona je prema broju prihvaćenih radova iz zemlje i inostranstva i prema broju učesnika iz inostranstva prerasla u najznačajniju konferenciju u oblasti mašinstva na Balkanu. Konferencija takvog ranga nikada nije dobila sredstva od Ministarstva za obrazovanje i nauku Republike Srbije, jer u pravilniku Ministarstva stoji kontroverzan i staromodan uslov, iz vremena komunizma, da se ta sredstva mogu dodeliti samo naučnim institucijama ili međunarodnim i nacionalnim udruženjima. Matični odbor za tehničke nauke pri tom ministarstvu nikako da promeni uslove za dobijanje podsticajnih sredstava i u tom članu doda da i ostali mogu dobiti ta sredstva za organizaciju konferencija, što je praksa svuda u svetu. A i zašto bi samo naučne institucije bile favorizovane i povlašćene, ako neko može da organizuje isto, ili čak bolje.

* GLAS: Vi ste u Srbiji ipak ostali u vrijeme kada mnogi odlaze?

DAŠIĆ: Dobijao sam ponude za odlazak u inostranstvo. Porodično i emotivno vezan sam za Srbiju, pa uz to koliko-toliko na adekvatan način tretiran svačiji, pa i moj rad, nisam prihvatio ponude i ostao sam u Srbiji. I posle brojnih problema i nerazumevanja, ostajem u Srbiji.

* GLAS: Kako spriječiti "odliv mozgova"?

DAŠIĆ: Moje je mišljenje da ga ne treba ni pokušavati sprečiti. To je čak i greh prema tim mladim ljudima, izuzetnim talentima i entuzijastama, da im se daje lažna nada. Sprečiti njihov odlazak i nije moguće, jer se tim mladim ljudima, trenutno, ne mogu obezbediti adekvatni uslovi bavljenja naučnoistraživačkim i inovativnim radom. Čak je u ovim trenucima, za Srbiju i većinu zemalja bivše Jugoslavije, i bolje da taj proces traje. Tako će u budućem periodu, tim mladim intelektualcima biti obezbeđeni adekvatni uslovi za rad i bavljenje naučnoistraživačkim radom. Napredovaće u svojoj struci i karijeri, apsorbovaće novo znanje i naravno emotivno vezani za ove prostore prenosiće to znanje. A i vratiće se na ove prostore, kada bude moralo da dođe do velikih korenitih promena, kada će se i stvoriti bolji uslovi za njihov rad. Kraj trenutne agonije, koja traje duže od 20 godina, i prosperitet Srbije i većine zemalja bivše Jugoslavije može se očekivati tek tada. Zbog toga je dobro da taj proces traje i da trenutno imaju uslove za napredovanje, koji im se ovde ne mogu obezbediti. A i ako se ti mladi entuzijasti sreću sa navedenim problemima i preprekama u svom radu, kao ja, a sreću se sigurno, da li je realno pokušavati i kako uopšte sprečiti njihov odlazak.

* GLAS: Šta trenutno radite?

DAŠIĆ: U delu promovisanja međunarodne saradnje trenutno sam od strane Ukrajinske inženjerske akademije angažovan na formiranju njihovog odeljenja za Evropu sa kancelarijom koja bi trebalo da bude u Vrnjačkoj Banji (Srbija). Kao predsednik Organizacionog odbora Treće međunarodne konferencije EMoNT-2013, koja će biti održana od 13. do 16. juna 2013. u Vrnjačkoj Banji (Srbija) i 13. međunarodne konferencije RaDMI-2013, koja će biti održana od 13. do 16. septembra 2013. na Kopaoniku, angažovan sam na pripremi konferencija, prijemu i uređivanju pristiglih radova i ostalih aktivnosti u vezi sa navedenim konferencijama. Kao član Naučnog odbora više od 30 naučno-stručnih konferencija širom Evrope (uglavnom van Srbije) trenutno spremam za nekoliko njih i predavanja po pozivu i uvodna predavanja.

Poslednjih godina sarađujem sa preko 20 univerziteta i fakulteta u delu izdavaštva i promovisanja nauke i naučnih principa iz regiona, ali nijedna od tih institucija nije iz Srbije, Republike Srpske ili BiH, osim Privredne komore BiH. U ovoj godini očekujem publikovanje deset radova u časopisima sa SCI liste, izlazak rečnika "100.000 tehničkih i ICT skraćenica i akronima", tri stručne knjige i krajem ove ili početkom sledeće godine publikovanje dva toma enciklopedije tehničkih i ICT termina na engleskom jeziku, od strane jednog poznatog svetskog izdavača. Oni će i pokrenuti aktivnosti da u budućem periodu budu publikovani još preostalih 18 tomova enciklopedije.

* GLAS: Šta Vam je životni moto?

DAŠIĆ: Moj životni moto je da promovišem naučnoistraživačku delatnost privrednih subjekta, institucija i pojedinaca, sa posebnim osvrtom za pomoć mladim istraživačima i naučnicima u ostvarivanju svojih naučnih ciljeva. Čovek treba da teži da akumulira znanje koliko je god moguće i da to znanje implementira u moderne tehnološke trendove. Treba težiti izgradnji takvog društva u kome će ljudi, kojima su finansije i novac važniji od života ljudi, biti u manjini. Ponosan sam na to što je mojim stopama krenuo i moj sin Jovan. On je odabrao informatiku, kao osnovnu delatnost, i već postiže određene rezultate i niže uspehe.

Biografija

Uže oblasti naučnoistraživačkog rada Predraga Dašića su proizvodno inženjerstvo, statistika i informacione i komunikacione tehnologije. Član je Njujorške akademije nauka, Ukrajinske tehnološke akademije, Akademije inženjerskih nauka Ukrajine i saradnik Advisory Directorate International American Biographic Institute (ABI). Član je više nacionalnih naučnih i stručnih udruženja i međunarodnih udruženja, među kojima su INNS, ENNS, ISAC i mnoga druga.

Dobitnik je brojnih priznanja, između ostalih zlatne medalje za Srbiju za 2011. koju mu je dodijelio ABI i nagrade za životno djelo za ukupan doprinos u naučnom radu, koju mu je IBC dodijelio 2011. Dobitnik je i ABI-jeve svjetske nagrade za životno djelo 2012. godine.

Njegovo ime je našlo se 2008. godine među top 100 naučnika, prema izboru Kembridževog instituta, ABI ga je 2011. proglasio čovjekom godine. Do sada je objavio više od 450 naučno-stručnih radova u naučnim časopisima i na naučnim skupovima, autor je 38 publikacija i više autorizovanih predavanja. U završnoj fazi izrade mu je velika enciklopedija tehničkih i ICT skraćenica i akronima, sa više od 500.000 termina, a prva knjiga iz ove serije je rječnik "100.000 tehničkih i ICT skraćenica i akronima".

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana