Предраг Дашић: Науци треба више пажње и пара

Сандра Кљајић
Предраг Дашић: Науци треба више пажње и пара

Човек треба да тежи да акумулира знање колико је год могуће и да то знање имплементира у модерне технолошке трендове. Ако земље у развоју и транзицији желе да ухвате корак са развијеним морају се прикључити новим технолошким и образовним трендовима.

Каже то за "Глас Српске" професор Предраг Дашић, експерт за нове технологије производног машинства и информационе технологије.

Овај стручњак лани је именован за почасног генералног директора Међународног биографског центра (IBC) у Кембриџу, а то је само једно у низу признања које је добио током свог дугогодишњег рада. IBC је укључила биографију Дашића у различита "Ко је ко" издања у посљедњих неколико година и "сматра врло прикладним да професор буде позван да ради са сталним генералним директором MBC-ија Николасом Лоом".

- У Србији и већини земаља бивше Југославије, нажалост, веома мало пажње се придаје развоју науке и научноистраживачком раду, што доводи до назадовања - наглашава Дашић.

* ГЛАС: У јулу 2012. године изабрани сте за почасног директора IBC?

ДАШИЋ: IBC представља светског лидера у библиографским публикацијама. До сада је публиковао више од милион биографија значајних појединаца из целог света у више од 150 издања. IBC центар је моју биографију укључио, последњих десет година, у њихова различита издања. Изабран сам за почасног генералног директора те институције, са задатком да на просторима Балкана и шире, подржим њихове програме у вези са издаваштвом, конгресима и удружењем, да саветодавно учествујем у издаваштву и да генералном директору и одбору IBC центра предложим успешне личности и лидере да их укључе у њихова будућа издања. Добио сам и слободу да самостално покренем публикацију о истакнутим људима на Балкану.

* ГЛАС: Кажете да је будућност у друштву знања?

ДАШИЋ: У историјском развоју друштва и научно-технолошком прогресу дошло је до великог преокрета и до коренитих промена у структури и начину стицања националног дохотка и националне производње. Последица тих брзих промена у свету је развој нових технологија и нових научних дисциплина које су се појавиле последњих шездесетак година. Ако земље у развоју и транзицији желе да ухвате корак са развијеним морају се прикључити тим новим технолошким и образовним трендовима. Позитивне промене у стварању друштва знања могу се остварити само развојем сопствене методологије и кроз перманентне процесе едукације, који су примерени нашој земљи или чак локалној средини, имајући у виду наше културне, психолошке и природне особености. Ја мислим да Србију и већину земаља бивше Југославије, од тренутне агоније и пропадања, могу спасити само корените промене у свим сегментима друштва. Да ли ћемо успети и када, показаће време.

* ГЛАС: Колико се на овим просторима пажње придаје развоју науке и научноистраживачком раду?

ДАШИЋ: У Србији и већини земаља бивше Југославије врло мало пажње се придаје развоју науке и научноистраживачком раду, што директно или индиректно доводи до назадовања у техничко-технолошком прогресу и развоју земље у целини. У земљама ЕУ-15 се за науку и научноистраживачки рад улаже око 2,5 до 3 одсто од бруто националног дохотка (GDP), док се у Србији за ову област издваја свега 0,3 одсто GDP-а. То је количински за више од 200 до 300 пута мање у односу на земље ЕУ-15, јер је њихов GDP већи за више од 20 до 30 пута од GDP-а Србије. Стање у науци се директно или индиректно пресликава на привреду и цело друштво у целини. Чак је и тако скромна расподела финансијских средстава у већини случајева нереална и неадекватна. Фаворизују се и додељују средства погрешним људима, односно научним шарлатанима како их ја зовем или људима са врло скромним библиометријским индикаторима. Што се мене тиче, ја са тим више немам проблема, јер се не мучим и губим време да попуњавам обрасце и конкуришем. Унапред улазим у сваки пројекат са чињеницом да не очекујем никаква подстицајна средства од ниједне државне институције у земљи. На то су ме натерала досадашња искуства приликом конкурисања за различите пројекте код разних највећих државних институција у земљи. Конкурисао сам за многе пројекте на државном нивоу и увек наилазио на негативан одговор. Интересантан је и податак да од 11 пројеката који су добили подстицајна средства, чак је девет из Београда и два из Новог Сада. Значи, ниједан ван Београда и Новог Сада. Унутрашњост Србије, културно, као да не постоји. Већ 12 година заредом одржава се међународна конференција "Истраживање и развој у машинској индустрији", чији сам ја иницијатор и председник Организационог одбора. Она је према броју прихваћених радова из земље и иностранства и према броју учесника из иностранства прерасла у најзначајнију конференцију у области машинства на Балкану. Конференција таквог ранга никада није добила средства од Министарства за образовање и науку Републике Србије, јер у правилнику Министарства стоји контроверзан и старомодан услов, из времена комунизма, да се та средства могу доделити само научним институцијама или међународним и националним удружењима. Матични одбор за техничке науке при том министарству никако да промени услове за добијање подстицајних средстава и у том члану дода да и остали могу добити та средства за организацију конференција, што је пракса свуда у свету. А и зашто би само научне институције биле фаворизоване и повлашћене, ако неко може да организује исто, или чак боље.

* ГЛАС: Ви сте у Србији ипак остали у вријеме када многи одлазе?

ДАШИЋ: Добијао сам понуде за одлазак у иностранство. Породично и емотивно везан сам за Србију, па уз то колико-толико на адекватан начин третиран свачији, па и мој рад, нисам прихватио понуде и остао сам у Србији. И после бројних проблема и неразумевања, остајем у Србији.

* ГЛАС: Како спријечити "одлив мозгова"?

ДАШИЋ: Моје је мишљење да га не треба ни покушавати спречити. То је чак и грех према тим младим људима, изузетним талентима и ентузијастама, да им се даје лажна нада. Спречити њихов одлазак и није могуће, јер се тим младим људима, тренутно, не могу обезбедити адекватни услови бављења научноистраживачким и иновативним радом. Чак је у овим тренуцима, за Србију и већину земаља бивше Југославије, и боље да тај процес траје. Тако ће у будућем периоду, тим младим интелектуалцима бити обезбеђени адекватни услови за рад и бављење научноистраживачким радом. Напредоваће у својој струци и каријери, апсорбоваће ново знање и наравно емотивно везани за ове просторе преносиће то знање. А и вратиће се на ове просторе, када буде морало да дође до великих коренитих промена, када ће се и створити бољи услови за њихов рад. Крај тренутне агоније, која траје дуже од 20 година, и просперитет Србије и већине земаља бивше Југославије може се очекивати тек тада. Због тога је добро да тај процес траје и да тренутно имају услове за напредовање, који им се овде не могу обезбедити. А и ако се ти млади ентузијасти срећу са наведеним проблемима и препрекама у свом раду, као ја, а срећу се сигурно, да ли је реално покушавати и како уопште спречити њихов одлазак.

* ГЛАС: Шта тренутно радите?

ДАШИЋ: У делу промовисања међународне сарадње тренутно сам од стране Украјинске инжењерске академије ангажован на формирању њиховог одељења за Европу са канцеларијом која би требало да буде у Врњачкој Бањи (Србија). Као председник Организационог одбора Треће међународне конференције EMoNT-2013, која ће бити одржана од 13. до 16. јуна 2013. у Врњачкој Бањи (Србија) и 13. међународне конференције РаДМИ-2013, која ће бити одржана од 13. до 16. септембра 2013. на Копаонику, ангажован сам на припреми конференција, пријему и уређивању пристиглих радова и осталих активности у вези са наведеним конференцијама. Као члан Научног одбора више од 30 научно-стручних конференција широм Европе (углавном ван Србије) тренутно спремам за неколико њих и предавања по позиву и уводна предавања.

Последњих година сарађујем са преко 20 универзитета и факултета у делу издаваштва и промовисања науке и научних принципа из региона, али ниједна од тих институција није из Србије, Републике Српске или БиХ, осим Привредне коморе БиХ. У овој години очекујем публиковање десет радова у часописима са SCI листе, излазак речника "100.000 техничких и ICT скраћеница и акронима", три стручне књиге и крајем ове или почетком следеће године публиковање два тома енциклопедије техничких и ICT термина на енглеском језику, од стране једног познатог светског издавача. Они ће и покренути активности да у будућем периоду буду публиковани још преосталих 18 томова енциклопедије.

* ГЛАС: Шта Вам је животни мото?

ДАШИЋ: Мој животни мото је да промовишем научноистраживачку делатност привредних субјекта, институција и појединаца, са посебним освртом за помоћ младим истраживачима и научницима у остваривању својих научних циљева. Човек треба да тежи да акумулира знање колико је год могуће и да то знање имплементира у модерне технолошке трендове. Треба тежити изградњи таквог друштва у коме ће људи, којима су финансије и новац важнији од живота људи, бити у мањини. Поносан сам на то што је мојим стопама кренуо и мој син Јован. Он је одабрао информатику, као основну делатност, и већ постиже одређене резултате и ниже успехе.

Биографија

Уже области научноистраживачког рада Предрага Дашића су производно инжењерство, статистика и информационе и комуникационе технологије. Члан је Њујоршке академије наука, Украјинске технолошке академије, Академије инжењерских наука Украјине и сарадник Advisory Directorate International American Biographic Institute (ABI). Члан је више националних научних и стручних удружења и међународних удружења, међу којима су INNS, ENNS, ISAC и многа друга.

Добитник је бројних признања, између осталих златне медаље за Србију за 2011. коју му је додијелио ABI и награде за животно дјело за укупан допринос у научном раду, коју му је IBC додијелио 2011. Добитник је и ABI-јеве свјетске награде за животно дјело 2012. године.

Његово име је нашло се 2008. године међу топ 100 научника, према избору Кембриџевог института, ABI га је 2011. прогласио човјеком године. До сада је објавио више од 450 научно-стручних радова у научним часописима и на научним скуповима, аутор је 38 публикација и више ауторизованих предавања. У завршној фази израде му је велика енциклопедија техничких и ICT скраћеница и акронима, са више од 500.000 термина, а прва књига из ове серије је рјечник "100.000 техничких и ICT скраћеница и акронима".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана