Пропадају остаци цркве из 13. вијека у Црквинама код Рогатице

Тада су археолози Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа обавили сондажна археолошка испитивања на овом локалитету.

Ископавања, која су водили археолози Љубица Срдић и Биљана Парежанин, потврдила су да су индиције о постојању црквеног објекта имале основа. Већ на дубини од 55 центиметара нађени остаци указали су да је на том мјесту заиста постојала црква.

Радило се о објекту који, без олтара, има димензије 16,70 са 7,38 метара. Димензије олтара су 4,60 са 3,25 метара. Тада је предложено да се ови остаци што прије заштите и да се настави са систематским истраживањем цјелокупног налазишта.

Ово је захтијевало нови пројекат и договор на релацији Завод - општина Рогатица - Црквена општина Борике, а ископине на Црквинама су, ради заштите, привремено прекривене најлоном, рачунајући да ће то "привремено" трајати мјесец до два или највише до прољећа сљедеће године. Нико није вјеровао да ће се радови протегнути на период од скоро двије године. Начелник општине Рогатица Томислав Пухалац рекао је да је ова локална заједница вољна да логистички, односно обезбјеђењем физичке радне снаге, смјештаја и превоза, подржи наставак радова на Црквинама.

У Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа су казали да локалитет Црквине није занемарен, а још мање девастиран, иако су од почетка радова прошле скоро двије године.

Стање на терену је, ипак, другачије. У то се увјерило и неколико стотина житеља рогатичке и сусједних општина Соколац и Хан Пијесак који су боравили на Црквинама уз недавни празник Ивањдан, 7. јула, на првом од два традиционална народна збора који се сваке године одржавају на овом локалитету и код новоизграђене цркве Светог Јована Крститеља. Оно што су археолози нашли у септембру 2013. је занемарено и оштећено. Најлон, којим су покривени темељи некадашње цркве старе 800 година, у шумама Деветака, под теретом оштрих и љутих зима и пржен планинским сунцем, одавно је страдао и ископине цркве су највећим дијелом огољене. Ако се убрзо боље не заштите, врло лако би се могло десити да буду уништене. Остаће само гомила камења вапненца, који се топи под зубом времена и постаје обични кречни прах.

То потврђује и археолог Момир Церовић, Рогатичанин који живи и ради у Шапцу, а својевремено је за Земаљски музеј БиХ у Сарајеву радио на налазишту Опаљене громиле у Феризовићима код Рогатице.

Он каже да је ископавањем, које није пратила адекватна заштита, нанесена већа штета него да ништа није рађено. Тврди и да, ако се убрзо овај локалитет трајно не заштити, од цркве на Црквинама неће остати ништа.

- Убудуће не би требало предузимати сличне акције ако нису обезбијеђена финансијска средства од ископа до заштите ископаног - казао је Церовић.

Задужбина

Народно предање, али и љетопис цркве на Борикама, кажу да је на локалитету Црквине, недалеко од Борика, постојала црква саграђена у 13. вијеку као задужбина краља Драгутина и његове жене Јелене Анжујске. Исти извори тврде да је у оквиру манастирског конака постојао и љетниковац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.