Миро Вуксановић, академик: Нико као Андрић није видео како се речи претварају у појаве

Александра Глишић
Миро Вуксановић, академик: Нико као Андрић није видео како се речи претварају у појаве

Београд - Између бојазни да ће се нешто десити и наде да можда ипак неће, има више простора него што се мисли. На том уском, тврдом, голом и мрачном простору, проводе многи од нас свој век.

Ријечи су ово великана српске књижевности и добитника Нобелове награде Иве Андрића који је у свом вијеку створио драгоцјену писану ризницу, а ове године се навршава 125 година од његовог рођења. Актуелност Андрићевог дјела не пролази, а критичари и читаоци изнова проналазе бисере у том књижевном руднику злата.

Књижевник и академик Миро Вуксановић, који је предсједник Организационог одбора за обиљежавање 125 година од рођења Иве Андрића, за "Глас Српске" говорио је о

о пишчевом недовршеном рукопису који се само у ријетким случајевима помиње. Ријеч је о "Вечитом календару матерњег језика".

- Иво Андрић је речима позлатио све што је својим пером дотакао и својим мислима доткао. Његови романи, приповетке и записи чине јединствену антологију. Он је једини српски писац, преведен на педесетак језика, који је десетинама година у низу део живе светске књижевности и један од оних нобеловаца чије име није временом прегрнуто. С Андрићем је српска реч проговорила на планетаран начин - указује Вуксановић.

Као и сви који су се бавили и још се баве истраживањем Андрићевог дјела, Вуксановић жали што нобеловац довршио свој започети "Вечити календар матерњег језика".

- Према уводу који је оставио и описима тридесетак речи можемо само да слутимо какво бисмо завештање добили. Почео је са "бео, бела, бело", осветљеним придевима, и стиховима у којима је Косовка девојка "засукала бијеле рукаве", а око њих, у песми, "све сија и блешти од белине разних тонова". Каже када би неко рекао "разгалити" да је притом увек гледао "површине модрог неба међу размакнутим белим облацима", а да са глаголом "снебивати се" човек може данима да се дружи и преиспитује" - прича Вуксановић.

За овог књижевника Андрић је непоновљива фигура у српској књижевности.

- Нико као Андрић није видео како се речи претварају у појаве које означавају и како се чудесно враћају на своја места. Није завршио свој "Вечити календар матерњег језика", али су његове књиге један велики вечити календар српске књижевности - истиче Вуксановић.

Подсјећа да ће у част Андрићу у децембру бити одржан научни скуп под називом "Дјело Иве Андрића", а то ће бити први такав скуп о овом писцу од 1976. године. Окупиће научнике, универзитетске професоре из Београда, Подгорице, Бањалуке, Косовске Митровице. То ће бити права прилика да се још једном, из новог угла, освијетли Андрићево књижевно благо.

За 13. октобар најављена је свечана академија у Народном позоришту у Београду, на дан када је 1974. одржан велики књижевни матине водећих писаца бивше Југославије. То су били Иво Андрић, Бранко Ћопић, Милош Црњански, Меша Селимовић, Александар Вучо, Душан Матић, Васко Попа и Стеван Раичковић. Вуксановић подсјећа да у Радио Београду постоје извјештаји са тог скупа, а идеја је да се на свечаној академији чује оригинални глас Иве Андрића. Наиме, Андрић је тада посљедњи пут читао одломке из својих књига, а крајем те године примљен је у болницу, гдје је и умро 13. марта 1975. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана