Ансамбл Сервикон из Источног Сарајева: Појањем чувају традицију

За кратко вријеме молитву у облику пјесме успјели су да пронесу широм Републике Српске и БиХ и кроз појање чувају завјет који су нам оставили српски пјесници, композитори и записивачи мелодија и текстова чврсто утемељених у вјери, традицији и националном идентитету.

Седам хвале вриједних гласова предвођених познатим диригентом Стефаном Мојсиловићем духовношћу, љубављу и умјетношћу, које несебично изливају кроз пјесму много више чине на очувању свог писма, обичаја, културног и духовног блага него што је чак и дипломатија кадра да учини.

Такав утисак стичу сви који су бар једном послушали "Сервикон" на чијем репертоару доминирају дјела из области средњовјековне богослужбене музике хришћанства, савремене литургијске пјесме, свјетовне композиције домаћих и страних аутора, али и аранжмани нумера за клапе.

- Ансамбл "Сервикон" је основан 2016. на Музичкој академији у Источном Сарајеву, на иницијативу неколико студената. Већ смо имали значајне концерате и наступали смо на фестивалима. Годишњи концерт студената на Музичкој академији нам је отворио многа врата за даље наступе - каже вођа и члан ансамбла Стефан Мојсиловић, магистар црквене музике.

Пјевачи ансамбла углавном су студенти Музичке академије, различитих смјерова и чланови Српског пјевачког друштва "Слога" - најстаријег хора у Сарајеву.

- Чланови су дипломирани музичари и они који су на путу да то постану. Пјевачки дар и љепота гласа су дар од Бога, а ако та особа не буде вјежбала и надограђивала подарене таланте као у јеванђелској причи, неће имати никаквог напретка у свом циљу и раду - истиче Мојсиловић, који је и диригент СПД "Слога".

Два пута седмично увјежбавају и креирају своје програме, а активно спремају и нови репертоар.

- Вољели бисмо да снимимо компакт диск. Најважнији задатак нам је чување српске традиције, православне богослужбене музике и хорског пјевања - наглашава Мојсиловић.

Један од појаца ансамбла "Сервикон" Стефан Мирковић подсјећа да је у 19. вијеку појање било обавезан предмет не само у богословијама већ и у гимназијама и осталим школама, а изучавање духовне музике је било ствар опште културе. 

- Када погледамо процес развијања српског црквеног појања могли бисмо да видимо заправо процес културизације нашег народа у том времену - указује Мирковић.

За овог изузетно даровитог појца, студента Музичке академије у Источном Сарајеву, чланство у "Сервикону" представља привилегију.

- Заједно са осталим члановима био сам иницијатор оснивања ансамбла. Ако као студент било ког факултета желите да напредујете не смијете се задовољити само програмом који вам нуди факултет. Неопходно је радити  нешто квалитетно, а ми кроз појање сабиремо народ - рекао је Мирковић.

"Сервикон" је, објашњава диригент Мојсиловић, назив за средњовјековну богослужбену пјесму - стихиру из 16. вијека. Ова стихира се пјева на празник Ваведења - Увођење Пресвете Богородице у јерусалимски храм, а њен оригинални запис чува се на оксфордском универзитету у Енглеској. Средином 70-их година 20. вијека професори овог универзитета су годинама покушавали да дешифрују текст и његов превод, али без успјеха. Тек доласком и уз помоћ професора из Београда Димитирја Стефановића успјели су у томе.

- Стихира је писана грчким писмом, а ријечи су из старословенског језика. Било је тешко да се открије текстуално значење, јер  тадашњи записивач поријеклом Грк, слушајући српске појце записао је мелодију и текст својим грчким писмом. Тек његовим изговарањем "наглас", пронађено је рјешење. Због занимљивости ове приче, узели смо назив "Сервикон" за ансамбл - објаснио је Мојсиловић.

Племенита нота

Оно по чему се посебно чланови "Сервикона" истичу јесу учешћа на хуманитарним концертима, што потврђује да кроз појање утичу на духовни развој људи.

- Много су нам важни такви концерти. Богослужбени текстови позивају на ширење овакве мисије. Овакви наступи су изузетно и посјећени те нам дају прилику да Христову ријеч кроз пјесму, пренесемо што већем броју људи - казује Мојсиловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.