За новчане дознаке из иностранства плаћа се порез од 10 одсто

“Када су у питању поклони и новчане дознаке из инострамства закон није предвидио изузетке од обавезе пријављивања и плаћања овог пореза, такође у случају постојања сумње банке су дужне да пореској управи доставе све податке и информације о депозитима и финансијским трансакцијама физичких лица на основу којих се врши утврђивање конкретне пореске обавезе физичког лица”, каже Драган Зорић, начелник Одјељења у сектору за услуге пореским обвезницама Пореска Драган.

Банке шаљу информације тек уколико се на неки рачун уплати више од 30 хиљада марака. Било како било, у БиХ се путем банака протекле године слило више од 2 милијарде марака. То значи да је чак 200 милиона требало да заврши у ентитетским буџетима. Колико је стигло “из руке у руку” нико не може са сигурношћу рећи. 

“Вриједност дознака из иностранства расте из године у годину, иако се примјећује да је раст прије 2018. године био интензивнији, док су у 2018. години дознаке умјерено порасле за два одсто” стоји у саопштењу.

Сав тај прилив новца из иностранства има много више позитивних, него негативних утицаја, тврде економисти. То се најбоље види у грађевинском сектору. 

“Наши људи који су отишли у иностранство велики број њих жели да ријеши стамбено питање у БиХ и кроз тај начин, односно кроз улагање у некретнине, велики дио новца се практично враћа у БиХ. Тако да је тешко сад утврдити колико је тачно новца који се врати, односно који дође од наших људи који су у иностранству мимо регуларних платних токова, али сигурно да можемо говорити о неколико десетина процената више у односу на оно што показује звнична статистика”, каже каже из Удружења економиста Републике Српске “СЊОТ”, Раде Шегрт.

Највећи дио новца долази из земаља у које се народ са наших простора највише одселио. То су земље Западне Европе, Скандинавија, Сједињене Америчке државе, Канада и Аустралија, кажу из Централне банке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.