Сребренка Голић: Општинари закочили легализацију објеката

У њој смо указали на пропусте и недопустиво понашање службеника, рекла је министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Сребренка Голић.

* ГЛАС: Остала су још само три мјесеца до истека рока за легализацију бесправно саграђених објеката. Како протиче тај процес?

ГОЛИЋ: Искрено, како у којој општини. У посљедње вријеме нам се учестало обраћају и појединачно и путем удружења породице погинулих и несталих бораца, јер у појединим општинама имају проблем да коначно ријеше егзистенцијални проблем и легализују свој објекат, што је недопустиво. Људи страхују да до истека законског рока за подношење захтјева, односно до 31. децембра ове године, неће моћи остварити права и погодности које им закон омогућава. Законом смо одредили фиксну накнаду која се обавезно плаћа за легализацију, односно у поступку легализације нема ренте и накнаде за уређење грађевинског земљишта. За објекте површине до 100 квадратних метара фиксна накнада износи 100 марака, а за објекте површине од 100 до 200 квадрата до 500 КМ. За објекте од 200 до 300 квадратних метара накнада је 1.000 КМ, а стамбено-пословни објекти од 300 до 400 квадрата могу се легализовати уз накнаду од 2.000 марака. Породице погинулих бораца и ратни војни инвалиди прве и друге категорије не плаћају ову фиксну накнаду. Сви бесправно саграђени објекти површине веће од 400 квадратних метара који су грађени у комерцијалне сврхе немају никакве стимулације и за њих се плаћа редовна цијена приликом легализације у складу са одлукама локалних заједница које су надлежне за спровођење поступка легализације.

* ГЛАС: Због чега долази до проблема?

ГОЛИЋ: Законом о измјенама и допунама Закона о уређењу простора и грађењу легализација бесправно изграђених објеката и спречавање изградње нових регулисана је једноставним и јасно одређеним критеријумима, условима и процедурама и не смијемо допустити да грађани трпе због несналажења, нестручности и произвољног тумачења закона од стране службеника у појединим локалним заједницама и појединим подручним јединицама Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове. С обзиром на учестале жалбе грађана, министарство је било приморано да и поред свих досадашњих контаката и бројних упутстава свим начелницима и градоначелницима у РС и Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове упути још једну инструкцију за легализацију бесправно саграђених објеката. У њој смо указали на пропусте и недопустиво понашање службеника.

* ГЛАС: На шта се, конкретно, грађани жале?

ГОЛИЋ: Нама су се обраћали са жалбом да им органи надлежни за легализацију у локалним заједницама одбијају да приме захтјев и да инсистирају да се може предати само комплетан захтјев са свим приложеним доказима потребним за легализацију. То је у супротности и са одредбама Закона о општем управном поступку и са важећим принципима, начином и поступком легализације. Надлежни орган дужан је да прими захтјев и када он не садржи прилоге, јер се обим и садржај прилога утврђују и прибављају током самог поступка легализације, након утврђивања чињеница на локацији, што је обавеза службеника који води поступак. Нелегални градитељи до 31. децембра 2016. године у јединицу локалне самоуправе, односно надлежни орган за легализацију, могу поднијети само захтјев. Тим документом извршавају своју законску обавезу и добијају прилику да легализују објекат, а у даљем поступку и у роковима који су такође одређени законом ће се прибављати прописани докази.

* ГЛАС: Раније сте истицали да је један од проблема и у неријешеним имовинско-правним односима?

ГОЛИЋ: Тачно. Важећи закон је то, међутим, ријешио врло једноставно и у корист грађана. Нама се власници бесправно саграђених објеката обраћају и због тога што су у појединим општинама одбијали да покрену поступак легализације због неријешених имовинско-правних односа на земљишту на којем је објекат изграђен. То је недопустиво и произвољно тумачење закона, јер је јасно прописано да се, уколико нису ријешени имовинско-правни односи на земљишту, објекат легализује у простору, односно привремено се задржава, а грађанин у одвојеном поступку код Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове рјешава питање својине на земљишту. У поступку легализације довољно је да власник објекта достави доказ да је покренут поступак за рјешавање имовинско-правних односа и да се објекат легализује у простору. Кад се ријеше имовинско-правни односи у корист власника објекта, констатује се да је такав привремено легализован објекат - легализован трајно. Апелујемо и на подручне јединице Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове да ажурирају евиденције и спроведу поступке у својој надлежности како грађани не би трпјели и како би могли извршити своју законску обавезу.

Понуда која се не одбија

* ГЛАС: Шта ће се десити ако грађани до истека рока не поднесу захтјев за легализацију?

ГОЛИЋ: О тој могућности не желимо ни да размишљамо. Власницима бесправно саграђених објеката смо дали понуду која се не одбија и вјерујемо да ће је објеручке прихватити. Још једном апелујемо на власнике и инвеститоре нелегалних објеката да, ако то већ нису учинили, поднесу захтјев за легализацију. Такође, захтијевамо од јединица локалне управе да досљедно поштују закон и инструкцију коју смо им упутили и да учине додатне напоре да се овај процес оконча, јер је то у интересу грађана. Министарство је спремно и стручно оспособљено да помогне свим јединицама локалне самоуправе да процес легализације, за који су они надлежни, буде окончан у најбољем интересу грађана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.