Несреће за девет година однијеле 1.252 живота

Подаци наведени у информацији о спровођењу Стратегије безбједности саобраћаја на путевима РС 2013-2022. у прошлој години, показују да се број саобраћајних несрећа лани повећао за 11 одсто у односу на 2011, што потврђује да није успостављен стратегијом пројектован тренд смањења броја саобраћајних несрећа.

У том документу наведено је да се лани на путевима у РС догодило 10.369 саобраћајки, што је за скоро 990 несрећа више него 2011. године.

Иако је укупан број саобраћајних несрећа у протеклом периоду повећан, у информацији која би требало да се нађе пред посланицима на сљедећој сједници парламента Српске, наведено је да се број погинулих у саобраћајкама смањио за око 20 одсто у односу на 2011. годину.

- Међутим ти бројеви варирају по годинама, те је лани забиљежено повећање броја саобраћајних несрећа са погинулим лицима, што показује да систем заштите од саобраћајних несрећа на путевима у РС није стабилан - наведено је у информацији.

Највише живота на путевима у Српској, чак 150, угашено је 2011. године, а најповољнија ситуација била 2017, када су у саобраћајкама страдало 103 лица. У саобраћајним несрећама у прошлој години угашено је 120 живота.

Руководилац Одсјека за возаче, возила и путеве у Агенцији за безбједност саобраћаја РС Милан Тешић истиче за “Глас Српске” да је статистика годинама након усвајања стратегије била позитивна, али да је лани забиљежено повећање броја погинулих у саобраћају.

- Анализе су показале да су најризичнији мјесеци били јул и август, те да је за та два мјесеца лани погинуло 40 људи. Томе је допринио повећан прилив нашег становништва које живи у иностранству, јер су у том периоду евидентне гужве на путевима, што утиче на то да возачи губе стрпљење, долази до ризичних претицања која доводе до саобраћајних несрећа - рекао је Тешић. Он је нагласио да су најчешћи узроци саобраћајних несрећа са смртним исходом брза вожња и алкохол.

- Да би елеминисали или бар смањили те узроке набављено је неколико стационираних и мобилних радара. Са друге стране припадници МУП-а су појачали контроле када је ријеч о употреби алкохола - рекао је Тешић. Додао је да је задатак стратегије да до 2023. буде преполовљен број погинулих учесника у саобраћају у односу на 2011, која је приликом израде документа узета као базна година.

- План је да до 2023. број погинулих у саобраћајним несрећама буде смањен на бар 80 лица. Трендови и анализе које смо радили протеклих година показују да уколико се додатно потрудимо ти циљеви нису толико недостижни - закључио је је Тешић.

Подсјетио је да је стратегија донесена у складу са глобалном стратегијом безбједности саобраћаја, коју су усвојиле Уједињене нације и Свјетска здравствена организација, а заснива се на пет стубова - безбједнији учесници у саобраћају, безбједнији путеви, безбједнија возила, њега након несреће и управљање системом безбједности саобраћаја.

Индикатори

Милан Тешић истиче да би јачању система безбједности и буђењу свих полицијских управа требало допринијети мјерење индикатора безбједности саобраћаја.

- Мјерења су већ у току, а резултати које очекујемо почетком јесени показаће које полицијске управе добро раде свој посао, а које недовољно реализују своје активности - рекао је Тешић.

*Подаци Свјетске здравствене организације о броју погинулих у саобраћајним несрећама у Европи на 100.000 становника

Земље са највећим бројем погинулих у саобраћају

12,65 - БиХ

12,32 - Албанија

11,34 - Литванија

11,16 - Бјелорусија

9,9 - Молдавија

Земље са најмањим бројем погинулих у саобраћају

2,49 - Шведска

2,58 - Велика Британија

2,81 - Холандија

2,82 - Швајцарска

2,89 - Данска

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.