И пензионери “засукали рукаве”

Пензионери на неки од начина остварују и радни однос у здравству, високом образовању, локалној управи, министарствима, државним органима, фондовима, комерцијалним пољопривредним газдинствима, те као љекари, адвокати, у заједницама етажних власника и у другим областима у мањем броју.

Подаци су ово Фонда пензионо-инвалидског осигурања (ПИО) РС, који кажу да према законским прописима корисник старосне и инвалидске пензије након остваривања права на пензију може бити у статусу осигураника (запосленог), док се кориснику породичне пензије који стекне статус осигураника обуставља исплата пензије, а преосталим корисницима се одређује нови износ пензије.

“Према евиденцијама Фонда и јединственог система регистрације, контроле и наплате доприноса, број корисника права на личну пензију (старосна и инвалидска пензија) који истовремено имају и статус осигураника износи 4.288 на неки од видова осигурања”, кажу у Фонду ПИО РС.

Како каже Тихомир Јоксимовић, портпарол Фонда ПИО РС, размјер између радника и пензионера је 1,17 напрема један.

“Број корисника права на пензију на крају прошле године био је 253.952, док је број осигураника био 307.707, што је однос 1,17 осигураника напрема једном кориснику права за пензију”, рекао је Јоксимовић.

Додаје да се однос стопе зависности осигураника и корисника права у посљедњем периоду постепено побољшава.

“То илуструје податак да је на почетку ове године било 298.587 осигураника, а на крају године број  је порастао за више од 9.000”, истиче Јоксимовић.

Раде Ракуљ, предсједник Удружења пензионера РС, каже да има пензионера који су у старосној пензији па раде, али да има и оних у инвалидској пензији који раде, а који су је незаконито стекли након рата, те да је ту потребно извршити провјере.

“Све конвенције о људским правима кажу да човјек има доживотно право да ради. Ако је неко радио 40 година, он је своје дао, али ми не споримо да он ради, јер је то његово људско право које има читав цивилизовани свијет”, рекао је Ракуљ.

Он је нагласио да пензионери раде из разних разлога, што из потребе да преживе, што из психичких потреба.

“Неки не могу без рада, опредијељени су да раде и на тај начин продужавају свој живот, није им битна зарада. Најчешћи случај је што другима та пензија и није довољна за живот, не могу покрити све елементарне потребе живљења са својом малом пензијом па су присиљени радити, тако чак у појединим случајевима и интелектуалци раде физичке послове”, рекао је Ракуљ.

Додао је да су се некада пожуривали људи да иду у пензију јер нису били продуктивни, а сада се ситуација окренула.

“Сада на тржишту, рецимо, нема армирача или других стручњака, па послодавци траже да што дуже задрже такве раднике у радном односу”, додаје Ракуљ за “Независне”.

Драгутин Шкребић, предсједник Уније удружења послодаваца РС, каже да имамо много незапослених у РС, али када послодавцима треба неко из неке стручне области, онда немамо раднике, те да из тог разлога пензионери и раде.

“Свако би више волио млађег радника, способнијег, здравијег, него пензионера, али једноставно нема млађих стручних. Оне предности које смо имали распадом бивше државе, квалитетно обучену и школовану стручну радну снагу, поодавно смо изгубили. Наше школство дужи низ година није у служби ни радника ни привреде, школујемо кадрове који никоме не требају, а онда оно што нам треба немамо, то је један од разлога зашто пензионери раде”, рекао је Шкребић за “Независне”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.