Доц. др Милан Радовић, привредник и економиста: Имам план за бољи живот

Доц. др Милан Радовић, привредник и економиста: Имам план за бољи живот 04.09.2018 18:03 | Глас Српске

За успјех је потребан план, много рада и јасна стратегија развоја. У центру свих тих планова мора да буде човјек и наша обавеза да му створимо шансу да живи боље, каже у интервјуу за “Глас Српске” доц. др Милан Радовић, привредник и економиста.

 

Важите за угледног економисту. Који је Ваш рецепт за бољу економску ситуацију у РС?

Ја сам се политички и ангажовао да би ставио економију у фокус. Без јаке економије, нема напретка, нема бољег живота. Ми смо земља богата привредним ресурсима. Неопходно је да их максимално искористимо. Да бисмо у томе успјели потребно је да започнемо нови инвестициони циклус. Потребне су нам инвестиције у повећање капацитета за производњу електричне енергије. Анализе показују да имамо потенцијал да повећамо производњу струје кроз нове мале и велике хидроелектране на 5.200 ГЊх, што је за  преко 100% више од укупне производне у 2017. години. На тај начин бисмо створили нову вриједност, електропривреда би остварила профит, а из буџета бисмо могли да обезбиједимо веће плате у просвјети, здравству и полицији. Имали бисмо могућност да повећамо и пензије. Такође потребно је да искористимо наше капацитете у пољопривреди. Необрађено нам је 45% обрадивих површина, то морамо да мијењамо. Тако ћемо смањити увоз хране, а породице које живе од пољопривреде ће живјети боље. У томе ће им помоћи мобилни агроекономи и држава која ће да гарантује откуп. Треба да улажемо и у дрвопрерађивачки сектор. Сарадња између великог броја малих дрвопрерађивача ће их учинити конкурентним на страним тржиштима. Имамо добру сировинску базу, добре кадрове, на неким тржиштима смо традиционално добро позиционирани, потребан нам је координисан заједнички наступ. Управа мора боље, она мора да се трансформише у сервис привреде. Недопустиво је да од ливаде до грађевинске дозволе треба да прође 580 дана. То нас успорава, морамо скратити процедуре и увести електронске грађевинске дозволе. Тако ће грађевинска индустрија постати један од мотора развоја.

Дијаспора годишње у БиХ пошаље неколико милијарди марака, како паметније искористити потенцијале дијаспоре?

Системски приступ нам је потребан у свим областима. Неопходно нам је Министарство за дијаспору. Оно треба да лоцира те наше људе и да им понуди јасне пројекте у које они могу самостално и кроз заједничке фондове да инвестирају. Они би тако оплодили свој новац, а у Српској би покренули нови инвестициони циклус. Знам  да у такве пројекте наши људи могу “увући” и своје пословне партнере и пријатеље из иностранства. Било би неозбиљно, да не кажем глупо да не искористимо такву шансу.

Огроман проблем у Српској је пад наталитета, ако се овако настави могли бисмо у будућности постати држава без народа. Шта учинити на том плану?

Многи политичари би вам сада рекли издвојићемо толико и толико новца за прво дијете, толико за друго итд. Наравно да су потребна и таква давања као и олакшице у куповини беби опреме, хране за дјецу, гардеробе, играчака, уџбеника. Али то је само дио проблема. Ја сам отац и знам да се људи за породицу опредјељују и на бази стања у друштву и сигурних перспектива. Зато морамо обезбиједити људима више посла, бољи стандард, али морамо и градити нове вртиће, модернизовати школство, унаприједити здравство. Са новом стратегијом развоја имаћемо средства за такав приступ.

Шта учинити како бисмо имали бољи здравствени систем у Српској?

Доста смо урадили, неки параметри су нам на нивоу европског просјека, али морамо још много да радимо. Бесплатно здравствено осигурање за редовне студенте, као и увођене редовних систематских прегледа је наша прва обавеза, али морамо да унаприједимо и здравствени систем. Он се не може одржавати на малим платама здравствених радника, јефтиним лијековима и смањењу права пацијената. Управо обратно, потребни су нам мотивисани здравствени радници и промоција ефикасности и квалитета. За овај посао неопходна су нам већа издвајања из буџета, али је битно да правилно располажемо оним што имамо и тако унаприједимо рад примарне здравствене заштите која је прва капија здравља. Данас у систему имамо 55 домова здравља, 10 болничких центара и двије специјалне болнице. За наш број становника то је довољно. Вријеме је да се бавимо квалитетом. Пацијент и његова права усклађена са међународним повељама морају да буду светиња. Такође, морамо да улажемо у љекаре, треба да направимо план специјализација, знамо нпр. да нам недостају кардиолози, морамо их створити. Свему што радим приступам одговорно и тражим рјешења за проблеме са којима се суочавамо. Имам план за бољи живот. Знам да ради, тестирао сам га! Спреман сам да своје знање, искуство и контакте које имам ставим у функцију



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица