Четири милијарде чекају пројекте за инвестирање

Економисти у РС зато предлажу да је прави тренутак да се почне користити потенцијал институционалних инвеститора, попут осигуравајућих друштава, пензијских резервних фондова, банака и слично, а који је огроман. Такође, међународне финансијске институције присутне у БиХ попут Свјетске банке, ИФЦ-а, ЕБРД-а имају потенцијал и мандат за подршку овим инвестицијама. Наиме, сектор ових инвеститора у БиХ располаже активом од четири милијарде КМ. Од тог износа само код осигуравајућих друштава износ депозита и обвезница износи милијарду.

"Република Српска и њен сектор институционалних инвеститора могу бити партнери на изградњи и одржавању инвестиција од јавног значаја. На једној страни имамо новац, вишкове ликвидности, износ новца изнад обавезне резерве банака у БиХ, који износи 2,7 милијарди КМ, а што је готово десет одсто од БДП-а. Са друге стране постоје потребе за инвестицијама које се огледају у изградњи путне, енергетске, здравствене инфраструктуре", каже Саша Стевановић, члан Удружења економиста РС - SWOT и панелиста на тему "Домети и ограничења различитих модела финансирања пројеката од јавног интереса" на предстојећем Јахорина економском форуму, који ће бити одржан 3. и 4. маја. Овај панел треба да отвори ова питања, као и ризике које поједини модели финансирања имају.

"Уколико је то само инвестирање задуживање државе, изградња и враћање кредита, јавља се проблем ефикасности ових инвестиција и немогућности приоритизације инвестиција. Уколико се то препусти приватној иницијативи, постоји проблем пребацивања ризика на јавни сектор, а профита на приватни", каже Стевановић.

Миломир Дурмић, предсједник Скупштине Удружења осигуравајућих друштава у РС, такође учесник форума, каже како у складу с позитивним законским прописима друштва могу да улажу свој новац уколико су држава или локална заједница емитенти.

Како каже, један од модела улагања је у обвезнице које емитују локалне заједнице или Република Српска, гдје немају ограничења, тако да сав новац који имају као покриће техничких резерви могу да улажу.

"Међутим, осигуравајуће компаније морају да цијене ризике које имају. Имајући у виду да се та средства која се користе као техничке резерве прикупљају од осигураника и служе за исплату евентуалних штета, морају се испунити одређена начела. Једно од првих је да се брзо могу уновчити. Друго је сигурност коју морамо имати да су уложена средства сигурна и да ниједног момента не могу бити доведена у питање, да пропадну", каже Дурмић, један од учесника форума.

Иначе, проблем финансирања пројеката од јавног интереса попут изградње и одржавања инфраструктуре препознале су земље Г20 на самиту 2013. у Санкт Петербургу. Тада су владе ових земаља почеле промовисање политика и иницијативе на промоцији инвестиција институционалних инвеститора у инфраструктуру. Министарства финансија и централне банке задужени су да сарађују с наднационалним тијелима у циљу проналаска најбољих модела имплементације.

Једна од локалних заједница која новац за инвестиције обезбјеђује кроз емитовање дугорочних обвезница је град Бањалука. Божана Шљивар, начелник Одјељења за финансије, казала је како је циљ да из прикупљених средстава буде финансирано пет капиталних пројеката из различитих области, од којих су сви од посебног значаја за функционисање града.

Она је нагласила да је ово прилика, не само да се заједнички подржи развој и изградња града, већ и да купци кроз овај облик улагања дугорочно штеде и зараде камату, која је овог тренутка повољнија од каматних стопа које се нуде на класичну штедњу у домаћим банкама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.