Уз молитву и челичну вољу ходочасници из Котор Вароша испунили мисију дугу 400 километара

Пут бола, суза, крви и зноја, како га описују, препјешачили су за девет дана. Поклонички пут није био нимало лак, али су вјера и челична воља надвладали све недаће. У намјери да испуне своју духовну мисију бодрили су их њихови најмилији, њихова дјеца и пријатељи. Жуљеве на ногама, умор и ноћи проведене под ведрим небом заборавили су чим су крочили надомак светиње.

Трновите стазе до манастира Тривуновић је препјешачио и прије двије године, а висока температура која га је пратила тада, сустигла га је и овог пута. Знао је да неће бити лако, али, сваки напор, како каже, вриједи труда када се крочи на свето тло.

- Херој је овога пута био Јадранко, који се већ на почетку сусрео са жуљевима и натекнућем скочног зглоба, а на крају и прехладом. Сваким даном је осјећао неиздрживе болове и није ми било лако да гледам бол у његовим очима. Вјера и жеља да дође до краја и да се поклони светом Василију била је јача од неиздрживих болова. Уз молитву и вјеру прешао је границе својих могућности - испричао је Тривуновић.

Истиче да је на пут кренуо да би се помолио за своју породицу, кумове, пријатеље и свој Котор Варош.

- Отишао сам са жељом да захвалим Богу на великом богатству, а то су моја дјеца. Први пут када сам ишао Лазар је пунио годину, а по мом другом доласку кћеркица ће напунити годину. Живимо у времену када смо се удаљили од Бога и када је све већи број тешко болесних и волио бих да ова наша мала жртва подстакне бар један број људи да се окрену Богу, вјери и молитви, јер то је лијек за многе наше проблеме и спасење - рекао је Тривуновић и додао да се у име многих који су га замолили помолио за болесну дјецу.

За Шебића, који је до светиње пјешачио први пут, долазак у манастир најљепши је поклон, јер је на свето тло крочио на дан свог рођења.

- Није лако пјешачити девет дана под теретом опреме, спавати гдје год да се задесимо, ходати планинама и кањонима уз бол жуљева и рана, али смо награђени неописивим духовним задовољством - истакао је Шебић, захваливши Тривуновићу, који је био уз њега и помогао му да уз јаку жељу, вјеру у Бога и молитву издржи до краја.

Највише са, каже радује због тога што је издржао пут упркос натеклим зглобовима и није одустајао од свог циља. Жеља да своју духовну мисију спроведе до краја одржала га је на ногама. Пут је посветио опоравку средњошколца Вање Пејаковића и смирају душе покојног Вање Кршића.

- Своју жртву подносим за здравље мојих најмилијих, посебно кћерке Анђеле - казао је Шебић.

Ове одважне момке, којима се поноси цијели Котор Варош, на пут до манастира Острог уз благослов је испратио парох которварошки јереј Живко Илић. Жеља им је, како кажу, да ово ходочашће постане традиција и да сваке године мјештани ове општине иду по благослов у манастир Острог.

Подршка

Которварошане су на ходочасничком путу подржали многи.

- Захваљујем свима који су били уз нас, а посебно новоотвореној фирми "Алп" из Бањалуке, која ми је обезбиједила опрему - рекао је Драган Тривуновић.

Јадранко Шебић је захвалио куму Мили Попу, затим Мили Грбићу на опреми и Предрагу Петровићу Преди.

- Посебну захвалност дугујем Дарију Јукићу, који нас је топло дочекао у Витезу, кафе-бару "Гран при" Бањалука и кафе-бару "Ролекс" Котор Варош - додао је Шебић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.