Сиријским студентима Бањалука нови дом
Србац - Када сам прије шест година напустила родни Алеп у Сирији била сам неутјешна и плакала данима, али након што сам упознала Бањалуку и друге градове у Републици Српској схватила сам да и неке друге средине могу подједнако прихватити и завољети, рекла је Хилда Хрекес која већ три и по године студира у Бањалуци са братом Јаменом.
Она је ратом захваћену Сирију напустила 2011. године и придружила се брату Јамену који је двије године раније отишао у Загреб како би почео студије на Медицинском факултету. С обзиром на то да су трошкови живота у Хрватској били велики, а рачуни у Сирији блокирани, родитељи им више нису могли слати новац. Одлучили су да се крајем 2013. године преселе у Бањалуку гдје је Јамен уписао стоматологију, а Хилда фармацију. Врло брзо су се уклопили у нову средину, па тако Хилда у слободно вријеме запјева у црквеном хору, а Јамен се хонорарно бавио превођењем. Овај младић је постао члан једног од комитета Међународне федерације удружења студената медицине гдје је ангажован као национални службеник за људска права и мир.
- На сваком кораку Бањалучани су се потрудили да нам олакшају живот и буквално се осјећамо као код своје куће - поручили су они.
Хилда каже да откада је стигла у Бањалуку учи српски језик.
- Трудим се да сазнам што више о култури, обичајима и традицији српског народа. Од своје десете године сам завољела духовну музику, због чега сам и одлучила да постанем члан бањалучког хора "Јединство". Пјевала сам у Храму Хиста Спаситеља у Бањалуци, али и другим православним светињама широм Српске - каже Хилда.
Својим гласом увеличала је и литургије у манастиру Осовица код Српца, а почетком јуна одржала је предавање у србачкој Народној библиотеци на којем је са братом Јаменом говорила о животу православних вјерника у Сирији.
- Наша земља је лијепа и богата и сви смо живјели у миру и слози. Православаца је било девет одсто до почетка рата, имали смо слободу вјероисповијести и храмове у које смо редовно одлазили. Прихватали смо многе избјеглице из Палестине, Ирака и других земаља, а сада смо се и сами нашли у истој улози. У Алепу су нам и даље родитељи, брат и сестра и надамо се да ће остати живи и здрави - каже Јамен.
Хилда и Јамен не знају гдје ће их пут одвести, али се пуно и не оптерећују тиме.
- Нико од нас не зна шта га чека сутра. Нисмо ништа знали о Бањалуци, а брзо смо је завољели. Донедавно нисмо знали ни да постоји Србац, а камоли да ћемо у њему причати пред широком публиком. Можда ћемо наставити живот у другој европској земљи или се вратити у Сирију. Али, шта год да се деси, чуваћемо оно што смо стекли у прошлости и ширити своја знања за оно што нас чека у будућности - рекла је Хилда.
Обичаји
Јамен и Хилда Хрекес често својим новим суграђанима говоре о сиријским обичајима, који су за многе непознаница. Према његовим ријечима, склапање бракова између припадника хришћанске и исламске вјере није тако често у његовој отаџбини, док је брак међу хришћанима православне и католичке вјере свакодневица. Хилда каже да свадбе у Сирији трају и по три дана, а млада по доласку у кућу младожење оставља печат, тако што утисне руку у смјесу на зиду и потврђује да је у новом дому.
- Младенци се ките златом и новцем, али не изостају ни поклони попут бијеле технике. Обиљежавамо све важније празнике као и Срби. Имамо много сличности по разним обичајима, као што су славе, и то је лијепа традиција коју треба његовати - сматра она.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
