Генерација ученика Учитељске школе у Бањалуци прославила 65. годишњицу матуре: Ентузијазмом рушили све препреке

Ведрана Кулага
Генерација ученика Учитељске школе у Бањалуци прославила 65. годишњицу матуре: Ентузијазмом рушили све препреке

Бањалука - Генерација матураната Учитељске школе у Бањалуци је свечано прославила 65. годишњицу, а некадашње колеге из школских клупа су том приликом евоцирали успомене на слику услова и живота генерације која је, кажу, прошла трновит, али достојан и свијетао пут.

Поодмакле године и нарушено здравље нису омогућили да сви буду присутни на прослави која је организована у сриједу. Нашли су се Рајко Кузмановић, Мира Симиџија, Милош Врачић, Здравко Малбашић, Јово Обрадовић, Панте Стевић, Вукица Кесић, Гина Вукотић, Љубица Вранчић и Светозар Пуцар.

Генерација која је стасала од 1950. године, кажу, није стајала послије завршене Учитељске школе. Многи су уложили огроман труд, завршили факултете, магистрирали, докторирали и исказали свој пуни потенцијал за науку, умјетност, културу, разноврсно стваралаштво и одговорне државне функције. Неки су били на челним мјестима Републике Српске, а међу њима су истакнути академици, универзитетски професори, особе на одговорним дужностима у образовању, култури, новинарству, издаваштву, војсци, политици, банкарству.

- Било је право задовољство гледати озарена лица присутних који су на духовит начин провели дивне тренутке заједничког дружења и сјећања на минуло вријеме - рекао је за “Глас Српске” Рајко Кузмановић, који се данас налази на челу Академије наука и умјетности Републике Српске.

Припадници те генерације су, каже, имали срећу да се расију по цијелој бившој домовини и да свако на свој начин да максимум доприноса у средини гдје је живио и радио.

Ти млади ентузијасти схватили су свој учитељски позив као обавезу која једино може дати најбоље резултате у датом тренутку. Тешкоће и замке смишљено, плански и организовано су, како су се присјетили, савладаване, а резултати су говорили о добро припремљеним, стабилним и опредијељеним људима за племенити учитељски позив.

- Нису им сметале ни врлетне, запуштене сеоске средине, ни недостатак путева, воде, струје, елементарних услова. Млади учитељи су са поносом и љубављу ишли у сусрет проблемима. Нису жалили труда и укључивали су се у разрјешавање најделикатнијих просвјетних проблема. То није остало незапажено, а видљиво је у садржају монографије генерације “Лучоноше” - истакао је Кузмановић.

Знање и ширина које смо понијели из омиљене школе, нагласили су, били су истинска основа за сва рјешења која су се тражила и налазила у тим осамљеним, беспутним селима и крајевима.

Сјећање на професоре

Некадашњи школски другари присјетили су се на годишњици и оних који су им својевремено били водиље. Директор школе Фрањо Лудвиг био је, кажу и данас, не само руководилац него изузетан организатор и прави родитељ својим ученицима. Не могу се, кажу, заборавити ни професори Мустафа Ајановић, Стево Мијатовић, Миодраг Тацић, Ибро Мујчиновић, Вјера Марковић, Никола Бабић, Раде Зарић, Љубо Крнета, Омер Јашаревић, Рифат Мехмедбеговић, Садик Омеровић, Драгица Павелић, Бранко Смиљанић, Александар Бојко.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана