Рогатички Средњошколски центар кадрова: Од родољуба до доктора наука у свијету

Сретен Митровић
Рогатички Средњошколски центар кадрова: Од родољуба до доктора наука у свијету
Рогатички Средњошколски центар кадрова: Од родољуба до доктора наука у свијету

Рогатица - Дугогодишња је традиција у Средњошколском центру “27. јануар” у Рогатици да на крају сваке школске године буде проглашен ученик генерације, који током даљег школовања има право на општинску стипендију, али се од њих исто тако очекује да послије остану у својој општини и доприносе њеном развоју.

Нажалост, то често не буде тако, а многи се питају шта се дешава са онима који су се током средњошколског школовања истицали као најбољи јер их у Рогатици углавном нема.

Директор школе Жаклине Лелек с поносом истиче да су, уз економске техничаре и гимназијалце, из клупа ове установе изашле су генерације металаца, грађевинаца, дрвних техничара, конобара, кувара, електротехничара и електроинсталатера и радника текстилних занимања.

- За посљедњих 10 година кроз Центар је прошао 3.821 ученика. Међу њима је било 598 одликаша који су успјешно наставили и даље школовање и у најбољем свјетлу нас представили и у нашој републици и у бијелом свијету - истакла је Лелек.

Прије десет година, школске 2007/2008. године, Рогатичанка Љиљана Маријановић у свијет је пошла као гимназијалац. Уписала је основне студија електротехнике и рачунарства, одсјек телекомуникације у Новом Саду. Након тога наставила је и мастер студије на истом смјеру и завршила 2014.

- Послије двогодишњег рада као програмер и истраживач, уписала сам докторске студије у Бечу на смјеру телекомуникације, а испите сам завршила са десетком. Тренутно радим на Институту за телекомуникације Технолошког факултета у Бечу као асистент на пројекту. До сада сам одбранила шест научних радова, а моја теза се заснива на истраживању пете генерације технологија за мобилне комуникације коју ћу, надам се, бранити почетком 2020. - испричала нам је Љиљана.

Годину касније ученик генерације била је економски техничар Сања Тошовић. У редовном року  завршила  је  Економски факултет у Палама. Вратила се у Рогатицу, одрадила приправнички стаж и добила стални посао, а са породицом намјерава да остане у свом мјесту.

Драгана Радојчић, ученик је генерације 2009/2010. Иако са дипломом гимназијалке, уписала је електротехнику и рачунарство на Факултету техничких наука у Новом Саду. Као стипендиста фонда “Доситеј” и државе Србије, студије је окончала са просјечном оцјеном десет.

Као виши развојни инжењер софтвера Драгана је своје знање исказује на дизајну и имплементацији софтверских рјешења за паметно управљање дистрибутивним мрежама у софтверској компанији Шнајдер електрик. Њен рад посебно је фокусиран на обновљиве изворе енергије и осмишљавање рјешења на софтверску контролу тих ресурса.

Школске 2010/2011. ученик генерације рогатичких средњошколаца била је Негослава Каностревац. Школске клупе замијенила је амфитеатром Медицинског факултета у Бањалуци у смјеру фармације. Дипломирала је 2017. и вратила се у родну Рогатицу. Приправнички стаж одрадила је и посао магистра фармације добила у апотеци у Рогатици.

- Занимљиво је да се, студирајући у Бањалуци, нисам могла поистовијетити са тим градом.  Једва сам чекала да одем у своју Рогатицу. Тако је било. Све што сам пожељела овдје сам и добила. Посао, породицу, а ту су ми мајка, родбина и пријатељи - каже Каностревац.

Најбоља школске 2011/2012. била је Анђела Стојановић.  Као стипендиста Фонда “Др Милан Јелић” и Министарства просвјете и културе РС, школовање  је наставила  на Медицинском факултету у Фочи. Остала су јој још три испита до завршетка студија које прати просјечна оцјена 9,49 уз објављени научни рад из инфектологије који је презентовала на Међународном студентском конгресу медицине у  Словачким Косицама.

Марија Веселиновић била је лауреат генерације 2012/2013. Жељу да студира физику реализовала је на Универзитету у Бечу, у коме је завршила основне студије у домену нуклеарне медицине коју је студирала уз рад како би за себе обезбиједила трошкове школовања и издржавања.

Након завршетка студија Марија је одрадила праксу на Институту за нуклеарну медицину. Тренутно је на мастер студијима и стажира у сектору нуклеарне медицине при Уједињеним нацијама са сједиштем у Бечу. 

Бисер рогатичког средњошколског центра је и Марија Лошић. Она је као економски техничар била најбоља у генерацији 2013/2014. Даље школовање наставила је на Економском факултету у Новом Саду на смјеру пословни информациони системи. Дипломирала је прошле године чистом десетком. Каријеру је почела градити у Нафтној индустрији Србије, а љубав према банкарству одвела ју је у Ерсте банку, једну од водећих компанија за пружање финансијских услуга у средњој и источној Европи.

У тиму најбољих рогатичких средњошколаца у посљедњих 10 година био је и један мушкарац, гимназијалац Златко Шубара. Школовање је наставио на Електротехничком факултету у Сарајеву, након чега се тамо и запослио.

Теодора Џатић је била најбоља у генерацији  школске 2015/2016. године. Школовање је наставила на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету у Бањалуци. У редовном року као стипендиста Министарства за просвјету и културу дала је све испите из прве и друге године. Успјешно “гази” и трећу годину уз бављење низом ваннаставних активности.

Студије у Новом Саду започела је и Дејана Обрадовић, најбоља из генерације 2016/2017. Уписала је Технолошки факултет, студијски програм прехрамбено инжењерство и прву годину положила. Мисли да није погријешила ни у одабиру факултета ни студијског програма.

СШЦ “27. јануар”

Средњошколски центар (СШЦ) под именом “27. јануар” постоји од 12. јула 2012. Баштини првенац средњошколског образовања у општини, бившу Економску школу “5.  мај”, која је почела да ради 1960. године. На почетку школске 1970, умјесто економске школе оснива се Гимназија “Перо Косорић”, а нешто касније и Школа ученика у привреди од којих се јануара 1978. организује Средњошколски центар “Вељко Влаховић”.

- Послије рата почели смо као Средња школа, а онда Јавна установа  СШЦ “27. јануар” Рогатица - каже директор Жаклина Лелек. 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана