Rukometaš Srđan Mijatović posljednjim letom napustio Madrid: Odlazak iz puste zemlje u minut do dvanaest

Siniša Kotaraš
Rukometaš Srđan Mijatović posljednjim letom napustio Madrid: Odlazak iz puste zemlje u minut do dvanaest

BANjALUKA - Mladi banjalučki rukometaš Srđan Mijatović, koji od prošlog ljeta igra u Španiji, preživio je pravu golgotu u pokušaju da se vrati kući. U tome je, na kraju, i uspio, a trenutno se, zajedno sa roditeljima i sestrom, nalazi u kućnoj izolaciji.

U razgovoru za “Glas Srpske” opisao je svoje doživljaje koji su imali srećan završetak pa sada sve to gleda sa one vedrije strane.

- Bio sam sa dvojicom saigrača u Aranda de Dueri sedam dana u kućnoj izolaciji, a onda nam se jedno veče, oko 23 časa, javio predsjednik kluba i rekao da možemo da idemo kućama. Njih dvojica su se odmah spakovala i otišla automobilom, dok ja nisam znao šta da radim. Nisam imao pojma da li uopšte mogu da pronađem prevoz, prvo prema Madridu, koji je toga dana trebalo da bude kompletno zatvoren, a onda i prema bilo kojoj destinaciji odakle bih mogao da se prebacim za Banjaluku - počinje priču Mijatović.

Iako je Vilja de Aranda udaljena tek stotinak kilometara od španske prestonice, imao je velikih problema da pronađe prevoz do aerodroma, jer je već ranije kompletan saobraćaj, autobuski i željeznički bio obustavljen.

- Našao sam let za Zagreb idući dan u 12.20 časova, a onda mi se ujutru putem društvenih mreža javio jedan čovjek koji je krenuo u Madrid po kćerke i ponudio mi se da me preveze. Međutim, na prilazu Madridu naišli smo na blokadu i nije nam bilo dozvoljeno da nastavimo. Srećom, prebacio sam se do jednog malog grada koji je sa Madridom spojen metroom. Ušao sam u stanicu i ostao zatečen prizorom, metro je bio sablasno prazan, bio sam bukvalno jedini putnik. Ušao sam u prvi voz koji je naišao i imao sreću da odaberem pravi smjer. Imao sam, poslije, još jednom sreću, da “pogodim” pravo presjedanje. Ništa mi u tim momentima nije vrijedjelo poznavanje jezika, kada nisam imao koga da pitam za instrukcije - istakao je Mijatović.

Hrabre, kažu, prati sreća pa je i mladi Banjalučanin “iz prve” pronašao aerodrom, gdje je još dva i po časa strepio da mu let za Zagreb ne bude otkazan. Na kraju, poletio je i stigao u glavni grad Hrvatske, gdje su njegove muke nastavljene.

- Na aerodromu nas je dočekala policija i zdravstveni radnici sa pripremljenim formularima u kojima smo morali detaljno da opišemo odakle dolazimo, da li ostajemo u Hrvatskoj i slično. Više od tri časa sam tamo čekao dok se nisam prebacio na autobusku stanicu. A tamo me je sačekalo novo neprijatno iznenađenje, jer su otkazani svi autobuski polasci, ne samo prema Banjaluci, već uopšte za BiH - prepričava Mijatović.

Ipak, uspio je da prevlada i taj problem.

- Srećom da imam dosta prijatelja pa me drugarica jednog od njih automobilom prebacila do Gradiške, gdje sam pješke ušao u Republiku Srpsku. Tu me sačekala druga prijateljica sa kojom sam stigao u Banjaluku, u neko doba noći. Odmah ujutro sam se prijavio nadležnim i rečeno mi je da, zajedno sa roditeljima i sestrom, budem u četrnaestodnevnoj izolaciji. Već je prošlo sedam, izdržaćemo i preostalih sedam. Niko od nas nema problema, ali moramo da poštujemo sve procedure i nadamo se da će ovo sve brzo proći - zaključio je Mijatović.

Realan prekid takmičenja

Srđan Mijatović zvanično je član prvoligaškog Puente Henila, a zimus je otišao na pozajmicu u Vilja de Arande, koji je član druge lige.

- Ugovor sa Puente Henilom mi važi do kraja maja naredne godine, a trenutno nemam pojma da li će i kada liga biti nastavljena, niti kada bi trebalo da se ponovo okupimo. Postoji velika mogućnost da liga bude prekinuta i trenutno stanje na tabeli bude i konačno. Ako to bude tako, onda bi se moj Vilja de Arande, kao drugoplasirani tim, plasirao u ASOBAL ligu - kaže Mijatović.

Borac protiv Bese
Borac protiv Bese
© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana