Arhitekta Srboljub Kojadinović u pomorskoj odiseji dugoj tri decenije

Na putovanjima je nesvakidašnja porodica naučila engleski, francuski, španski, grčki, portugalski jezik, pa i neke reči raznih plemena koja su sretali. Doživeli najrazličitije pustolovine, jake ciklone, cunami, oružane sukobe, pronašli brodolomnike... I, sve te doživljaje, ovaj arhitekta, slikar i pisac i njegova supruga Jelena spakovali su u tri knjige putopisa: "Sunčano jedro" "Tri godine za sedam okeana" i "Isti jarboli dva pokoljenja".

Kojadinović za "Glas Srpske" priču počinje od 70-tih prošlog veka, kada je s diplomom arhitekte otišao u Pariz da upozna stručne trendove u profesiji. Još tada mu se nije dopao "robotičk" način života i simuliranje avanture u par nedelja godišnjeg odmora i Jeleni je predložio da pustolovnim jedrenjakom krenu ka horizontu. Ona je prihvatila i konvencionalni brak arhitekte i profesorke fizike zamenila rizikom i avanturom. Od ušteđevine su sredili jedrenjak sa dva jarbola, dug 12 metara i širok četiri, a na dugo putovanje u nepoznato se otisnuli sa 13-mesečnim sinom Vanjom. Brod su nazvali "Kli -kli", jer su planirali da svom kli-ncu podare sestru ili brata. Posada se osam godina kasnije u raju egzotike, Tahitiju, uvećala za još jednog člana, ćerku Milu.

Isplovili su iz francuske luke Avr, ali su na početku putovanja, vetrovi zapretili velikom opasnošću.

- Dobili smo boj s ćudljivom pučinom i stigli do La Korunje u Španiji, gde su nas čekali brojni novinari, zaprepašćeni, kako smo preživeli – seća se naš sagovornik, čiju odiseju nije zaustavilo suočavanje sa smrću.

Kojadinovići su nastavili pored Portugala, Madere, Kanarskih ostrva, pa do Zelenortskih i Brazila. U povratku, plovili kraj ušća Amazona, do zemlje Indijanaca Vajana u Francuskoj Gijani... Između Karipskih ostrva, krstarili  početkom 1978. godine i doživeli ružnu epizodu.

- Vlasti Trinidada i Tobaga su nas izbacile iz svojih teritorijalnih voda pod izgovorom da smo "kubanski špijuni" – smeje se ovaj pustolov i priseća se u mislima svoje dalje rute koja se nastavila uz obalu Venecuele, pa u proleće nezaboravni prolazak kroz Panamski kanal…

Tu je "Kli-kli" zaokrenuo opet i Karipskim morem došao do ekvatora i arhipelaga Galapagosa, gde je jedrenjakom, vek ranije, stigao Čarls Darvin, da potvrdi svoju teoriju evolucije.

- Na Galapagosu, zajedno žive foke, tropski gušteri, ali i pingvini, iako sneg nikada ne pada i prve sante leda su udaljene nekoliko hiljada milja - kaže.

U novembru iste godine, nakon "robinzonovskih" mesec dana na nenaseljenom ostrvu Eiao, porodica pustolova ostaje dve godine na Tahitiju, zbog rođenja kćerke kojoj su uz srpsko Mila dodali i tahićansko ime Moana.

- Kada je Mila bila spremna da postane član posade, a mi se uželeli novih meridijana, "Kli-kli" je krenuo dalje preko Tihog okeana i na nenaseljenom atolu Suvorov smo slučajno otkrili brodolomnike Ričarda i Martu Milton - priča Srboljub i seća se da su pristali uz obalu i u kolibi u kojoj je nekada živeo Novozelanđanin Tom Nil, naišli na izgubljeni par čiji se brod raspao.

Miltonovima je kasnije došao i prijatelj koji ih je tražio po Tihom okeanu, a srpski moreplovci nastavili ka Samoi i tu, zahvaljujući upozorenju Obalske straže SAD, izbegli novi rizik cunami smrtonosni talas, nastao od podvodne erupcije, u iscrtavanju pređenog puta, Kojadinović priča o Fiyiju, Novom Zelandu, gde je sin Vanja krenuo u školu, pa plovidbi Toresovim moreuzom do Australije i Nove Gvineje. Onda je stigla Indonezija, Božićna ostrva pa Indijskim okeanom, do Mauricijusa, gde su se u poslednji čas domogli luke i izbegli ciklon. Tako su stigli do Reuniona, koji će 1981. godine postati njihov prvi kopneni dom, narednih 18 godina. Deca su se školovala, a Srboljub, Jelena i "Kli-kli" često plovili do Mauricijusa, Madagaskara i Sejšela. Ovaj arhitekta je na Reunionu izradio projekat za izgradnju tipskih kuća i patent zaštitio u međunarodnim asocijacijama.

U Beograd ih vraća vest o bombardovanju domovine, 1999. godine, a Srboljub priča da su u tim teškim trenucima dok padaju bombe, hteli su da budu sa svojim narodom. Krenuli su na pučinu, kada je u Srbiju došao mir.

Tamo gde su zastali, krenuli su dalje. Iz Indijskog okeana 2000. godine idu do  Sejšela, pa Crveno more, koje im nije bilo naklonjeno.

U oktobru u luci Aden kraj njih je pristao američki razarač JU-ES "Koul" koji je sutradan eksplodirao, a otkrilo se da su to izveli Palestinci samoubice tako što su se pravili da prodaju nešto američkim marincima. "Kli-kli", usidren kraj razarača, je služba osmatranja SAD snimila kamerama i aparatima, a naš sagovornik kaže da se jedrenjak i danas nalazi u dokumentaciji američke vojske. A onda novi maler. Na njih naleteće, "suamnuti" ribarski brod i odrubljuje im jedan jarbol.

- Popravili smo ga na ulazu u Suecki kanal i nastavili za Izrael, Kipar, Tursku i Grčku. Onda, je došla Sicilija, Sardinija, Korzika,  proleća 2004. Tunis, pa ostrvo Lefkada i na kraju crnogorski Jadran - zatvara on krug dugog putovanja.

Na naše pitanje kako su se hranili na pučini, priča da je nakon nekoliko godina plovidbe nestalo ušteđevine za pazarenje u lukama, pa su se snalazili na razne načine da napune posude za jelo, koje su zbog obilka zvali "noše".

- Razmenjivali  bismo nož za svinju, ili majicu za ribu. Uvek smo se trudili da znamo po neku reč jezika naroda sa kojim menjamo robu, jer na engleskom je sve uvek bilo skuplje - priča kako su naučili da trguju.

Kao jedan od najlepših trenutaka duge odiseje, Kojadinović opisuje "zeleni zrak" koji se retko vidi na moru, samo kada je nebo kristalno bistro plavo, a more, kao ravna staklena površna.

- Sunce zađe, a ostane jedino zelena boja iz spektra svetlosti. To traje vrlo kratko, ali je prizor nezaboravan - opisuje.

A najuzbudljivije, kada su pristali na Sejšelska ostrva, gde se upravo dogodio puč.

- Oficir nam je preko nišana puške tražio pasoše i, kada je video odakle smo, nasmejao se, rekao "harašo" jer se ispostavilo da je on Tanzanijac u ispomoći predsedniku Sejšela. Studirao je u SSSR-u i za njega je svako ko je dolazio iz Titove Jugoslavije bio prijatelj – smeje se, dok priča o jednoj od brojnih avantura i objašnjava  da se sa Brozovim pasošem lako putovalo.

Ali, dođe vreme kada deca odrastu, a pomorci se zažele kopna. 

Srboljub i Jelena danas su u svom beogradskom domu. On je posvećen slikanju, poznat u Francuskoj gde je imao desetine izložbi, ali i dve u rodnom Beogradu.

Početkom godine postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije. Jelena u posebnom odeljenju, najprestižnije Treće beogradske gimnazije, na srpskom i francuskom predaje fiziku. Sin Vanja je doktor primenjene matematike, docent na Univerzitetu u Oklandu na Novom Zelandu i od nedavno tata malog Nikole. Mila Moana je doktor biohemije u istraživačkoj laboratoriji u Oksfordu i 9. avgusta je uplovila, ali ovoga puta u bračne vode …

Srboljub Kojadinović je početkom septembra putovao u Zeleniku, kako bi prvi put, posle hiljada nautičkih milja, ofarbao i sredio "Kli-kli". Planira da kormilo prepustiti sinu, jer kaže da na brodu ne mogu biti dva kapetana.

Ali… Ovog srpskog potomka Vaska de Game i Kristofera Kolumba, kako nam otkriva, zove nova avantura. Namerava još jedno krstarenje Sredozemljem, ponajviše zbog Libije čije su obale bile zatvorene kada su tuda prolazili jedrenjakom.

- Izgleda da se situacija menja, pa bih voleo da vidim te božanske plaže i ostatke brojnih građevina iz vremena Rimskog carstva. Tamo se u antičko doba proizvodilo žito, po koje su Rimljani dolazili brodovima – kaže Kojadinović.

Sicilijanci spasli "Kli-kli" 9

Kojadinović ne može da zaboravi neoprezno sidrenje na ostrvu Sardinija, kada se digla "nevera", kratka silovita sredozemna oluja.

- "Kli-kli" se otkačio i otišao na pučinu, ali sreća je da smo upoznali lokalne ribare koji su usred nevremena, na 12 milja daleko, našli naš jedrenjak. Srećom da nikog nije bilo na moru, jer po pomorskim zakonima brod bez posade se smatra napuštenim i pripada onome ko prvi stupi na njegovo tlo - objašnjava Kojadinović.

Beograd - ostrvo   11

Jelena i Srboljub sina i ćerku zovu "deca okeana", a oni su im i danas zahvalni na divnom detinjstvu i najvećem plavom domu na svetu.

- Milje nisu brojali, ni upecanu ribu i oluje. Miris hrane mešali su se sa mirisom mora, a uspavljivali su ih zvuci talasa i ljuljanje palube. Susretali su domoroce, opasne životinje, ciklone, vodene struje i tropske oluje, a kada smo im Jelena i ja govorili o Beogradu, pitali su na kom se ostrvu nalazi - priča Srboljub, o svojim tada mališanima, za koje su priče o ostrvu sa blagom i druge avanture, bile nezanimljive prema onome što su proživeli.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.