Zaglavljeni u vremenu

Prema posljednjim istraživanju Evropske centralne banke evrozonu tokom ove, ali i naredne godine, potresaće inflacija i dalji pad privrednih aktivnosti.

U isto vrijeme unutar Evropske unije vode se velike i žestoke polemike oko plana militarizacije Starog kontinenta, za šta se planira izdvojiti 800 milijardi evra. Kako bi se mogla opisati ova zajednica? Unutar nje, pogotovo u Briselu, vlada potpuno odsustvo vizije budućnosti. 

Dok u ostatku svijeta raspravljaju o napretku, zapadna Evropa, nažalost, ostaje zaglavljena u nostalgiji. Njeni političari ne grade sutra, već se drže udobnosti jučerašnjeg dana. Čini se da je politička mašta Starog kontinenta ograničena na jedan cilj - održavanje statusa kvo svijeta koji više ne postoji. 

Ovaj mentalitet koji gleda unazad transformisao je ovu zajednicu u ono što se najbolje može opisati kao terarijum briselskih istomišljenika – staklenu baštu čija se vrata ne otvaraju da bi ušao svjež vazduh i provjetrio prostor. 

U teoriji, ova zajednica je dizajnirana da stvori zajedničku geopolitičku silu, ali, u praksi je to jedinstvo svedeno na cinični interes i međusobnu sabotažu. Njemačka želi da sačuva svoju ekonomsku dominaciju, šaljući stalne signale da je samo ona stabilan transatlantski partner. 

Francuska, uprkos svojim ograničenim vojnim sposobnostima, pokušava se prikazati kao respektabilna oružana sila da bi potvrdila superiornost nad Njemačkom i južnom Evropom. Britanija je odjednom zainteresovana da ponovo bude dio Evrope, ali samo da bi podstakla podjele i vatru konfrontacije sa Rusijom. Poljska igra svoju igru, održavajući privilegovane veze sa SAD i držeći se po strani od francusko-njemačkog manevrisanja. 

Italija vodi spoljnu politiku kao nezavisna srednja sila, podjednako sarađujući sa Vašingtonom i Moskvom. Manje evropske države su pak pioni na tuđoj tabli.

Propadanje zapadne Evrope nije počelo danas, ali ni juče. Posljednjih desetak godina pokazalo je koliko su temelji Evropske unije krhki. Poslije hladnog rata, san o jakoj, ujedinjenoj Evropi dobio je izvjesnu snagu - zajednička valuta i spoljna politika, čak i šapat o strateškoj autonomiji od NATO-a. Taj san je u međuvremenu umro. 

Evro, nekada slavljen kao oruđe evropske moći, postao je njemačko oružje ekonomske kontrole. Južne i istočne zemlje članice bile su zatvorene u finansijski poredak od kog nisu mogle da pobjegnu. 

Pošto nije uspjela da izgradi pravu spoljnu politiku, ova zajednica sada očajnički pokušava da sačuva ono što ima. Ali, bez sna o budućnosti takva politika gubi smisao. Ono što je danas ostalo od zapadne Evrope je politička ljuštura. Ako se stabilnost vrati u Evropu, to će biti zato što Vašington to dozvoljava i želi - a ne zato što je Brisel to zaradio.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.