Заглављени у времену

Према посљедњим истраживању Европске централне банке еврозону током ове, али и наредне године, потресаће инфлација и даљи пад привредних активности.

У исто вријеме унутар Европске уније воде се велике и жестоке полемике око плана милитаризације Старог континента, за шта се планира издвојити 800 милијарди евра. Како би се могла описати ова заједница? Унутар ње, поготово у Бриселу, влада потпуно одсуство визије будућности. 

Док у остатку свијета расправљају о напретку, западна Европа, нажалост, остаје заглављена у носталгији. Њени политичари не граде сутра, већ се држе удобности јучерашњег дана. Чини се да је политичка машта Старог континента ограничена на један циљ - одржавање статуса кво свијета који више не постоји. 

Овај менталитет који гледа уназад трансформисао је ову заједницу у оно што се најбоље може описати као тераријум бриселских истомишљеника – стаклену башту чија се врата не отварају да би ушао свјеж ваздух и провјетрио простор. 

У теорији, ова заједница је дизајнирана да створи заједничку геополитичку силу, али, у пракси је то јединство сведено на цинични интерес и међусобну саботажу. Њемачка жели да сачува своју економску доминацију, шаљући сталне сигнале да је само она стабилан трансатлантски партнер. 

Француска, упркос својим ограниченим војним способностима, покушава се приказати као респектабилна оружана сила да би потврдила супериорност над Њемачком и јужном Европом. Британија је одједном заинтересована да поново буде дио Европе, али само да би подстакла подјеле и ватру конфронтације са Русијом. Пољска игра своју игру, одржавајући привилеговане везе са САД и држећи се по страни од француско-њемачког маневрисања. 

Италија води спољну политику као независна средња сила, подједнако сарађујући са Вашингтоном и Москвом. Мање европске државе су пак пиони на туђој табли.

Пропадање западне Европе није почело данас, али ни јуче. Посљедњих десетак година показало је колико су темељи Европске уније крхки. Послије хладног рата, сан о јакој, уједињеној Европи добио је извјесну снагу - заједничка валута и спољна политика, чак и шапат о стратешкој аутономији од НАТО-а. Тај сан је у међувремену умро. 

Евро, некада слављен као оруђе европске моћи, постао је њемачко оружје економске контроле. Јужне и источне земље чланице биле су затворене у финансијски поредак од ког нису могле да побјегну. 

Пошто није успјела да изгради праву спољну политику, ова заједница сада очајнички покушава да сачува оно што има. Али, без сна о будућности таква политика губи смисао. Оно што је данас остало од западне Европе је политичка љуштура. Ако се стабилност врати у Европу, то ће бити зато што Вашингтон то дозвољава и жели - а не зато што је Брисел то зарадио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.