Živomir Joković: Kineska bajka za banjalučke mališane

Režiranjem jedanaeste, oproštajne predstave, Joković, reditelj, glumac, prevodilac i doajen srpskog lutkarskog pozorišta, zaokružuje svoj rad u Dječijem pozorištu Republike Srpske. Tim povodom razgovarali smo s Jokovićem o ovoj predstavi, njegovoj karijeri, uticajima i drugim značajnim događajima koji su pratili njegovu dugu i plodnu karijeru.

GLAS: Zašto ste odabrali baš kinesku bajku kao osnovu ove predstave?

JOKOVIĆ: Malo igramo onako kako Kinezi igraju teatar. U filmovima je savremeni realizam, a ovo je, na jedan način, tradicionalni kineski teatar. Sve se govori, sve se pokazuje, glumci kažu dve reči i idu, stalno se klanjaju. “Slavuja” smo igrali, to je bio izuzetak, inače baš nema ni tekstova. Ovaj tekst je došao do mene i ja sam ga prilagodio.

GLAS:  U ovom pozorištu je odigrano deset Vaših naslova, ovo je jedanaesti. Da li ste planirali da ovom predstavom završite svoj rad ovdje?

JOKOVIĆ: Da, baš ovom predstavom. Sad sam došao ovde da se malo oprostim, da se pozdravim. Tragedija je što sad ja moram da se zapitam ko će to dalje da radi. Nijedna škola nije vaspitala specijaliste za to. Nije istina da dramski reditelj može da radi lako lutkarsku predstavu. To je velika obmana. Mi što smo mogli, uradili smo.

GLAS: Šta je najviše uticalo na Vaš rad?

JOKOVIĆ: Došla je češka grupa i jedan, inače dramski glumac u Pragu, igrao je lutkarsku predstavu, sa lutkom koja se zvala Pepika. To je bilo fantastično. Onda je došlo pozorište iz Budimpešte, igrali su na muziku Bartoka, to je bilo veličanstveno. Tako je počelo da se sabira u meni jedno, drugo, a onda je došao jedan lutkar iz Nemačke, Albert Roze, koji je sam odigrao celu predstavu. Ako ja vama kažem da ja danas pamtim dve numere, to znači da su u tome urađene stvari koje imaju svoju misao i ideju. Ja to nikad neću da zaboravim. Predstave koje su posebno uticale na moj rad su “Ginjol u Parizu” Jana Vilkovskog, “Pesma života”, “Sedam prstiju” i “Zvezdani dečak”. Mislim da je taj “Zvezdani dečak” bio među prvima i da je, otprilike, drmanje krenulo na toj predstavi.

GLAS: Koja predstava, koju ste režirali, ima poseban značaj za Vas?

JOKOVIĆ: Ja sam malo sebičan, pa nije jedna značajna. “Majka Jugovića” je predstava koja je meni donela grdna državna priznanja, onda “Priča o konju” Tolstojeva mi je donela isto tako dosta, a takođe i predstava “Rumena i stari lav”.

Živomir Joković

Živomir Joković je osnivač putujućeg lutkarskog pozorišta “Pinokio”, koje je kasnije postalo sadašnje pozorište lutaka “Pinokio” u Zemunu, gdje je do penzije radio kao direktor pozorišta. Režirao je desetine predstava za pozorišta u Srbiji, Bugarskoj, Rusiji, Republici Srpskoj i šire. Preveo je i prilagodio mnoge predstave za lutkarsko pozorište. Dobitnik je brojnih nagrada za režiju, kao i Medaljona grada Beograda i nagrade za životno djelo “Mali princ”. Dobitnik je i nacionalne penzije Srbije koja se dodjeljuje pojedincima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.