"Kokoška" živi dvije decenije na sceni Narodnog pozorišta RS: Prijateljstvo čuvar dugovječnosti

Milanka Mitrić
"Kokoška" živi dvije decenije na sceni Narodnog pozorišta RS
Foto: gs | "Kokoška" živi dvije decenije na sceni Narodnog pozorišta RS

BANjALUKA -Kada jedna predstava ponese titulu najdugovječnije predstave u jednom pozorištu, iza te predstave stoje prijatelji koji su je godinama gradili, čuvali i dijelili s publikom.

"Ko­ko­ška" Na­rod­nog po­zo­ri­šta Re­pu­bli­ke Srp­ske op­sta­la je upra­vo za­hva­lju­ju­ći to­me. Tra­ja­la je go­di­na­ma, a glum­ci su je sa­ču­va­li pre­div­nom ko­lek­tiv­nom i pri­ja­telj­skom igrom.

Ovaj ko­mad, ra­đen po tek­stu Ni­ko­la­ja Vla­di­mi­ro­vi­ča Ko­lja­de, a u re­ži­ji Pre­dra­ga Štrp­ca, pre­mi­jer­no je od­i­gran 1. de­cem­bra 2001, a na isti dan ove godine po­no­vo je od­i­gran u NPRS, či­me je obi­lje­žen ju­bi­lej - 20 go­di­na, a "Ko­ko­ška" je po­sta­la naj­du­go­vječ­ni­ja pred­sta­va u ovom te­a­tru.

U pred­sta­vi igra­ju Na­ta­ša Ivan­če­vić, Đor­đe Mar­ko­vić, Ve­dra­na Mač­ko­vić, Alek­san­dar Stoj­ko­vić, Milj­ka Br­đa­nin, a kom­ši­je Lju­bi­ša Sa­va­no­vić, Snje­ža­na Mi­šić i Pe­ro Ris.

Re­ži­ser Pre­drag Štr­bac, go­vo­re­ći o ju­bi­le­ju, pri­sje­tio se ta­da­šnjeg do­la­ska u Ba­nja­lu­ku, te su­sre­ta sa glum­ci­ma.

- Tu sam se sreo sa glum­ci­ma - do­a­je­ni­ma te­a­tra Go­com i Đor­đem, već uve­li­ko pri­zna­tim Na­ta­šom i Pik­si­jem i naj­mla­đim sna­ga­ma - stu­dent­ki­njom Milj­kom - njih pe­to­ro u glav­nim ulo­ga­ma. A tu je bio i kom­ši­luk - za kraj, za­vr­šnu sce­nu - mla­di Ra­da i Lju­bo, pro­ve­re­ni sta­ti­sti Ris i De­ni. Pa za­tim Dra­ga­na i Mi­li­ca, kao sce­no­graf­ki­nja i ko­sti­mo­graf­ki­nja, Ma­ja, Na­da, Mi­ćo Te­le­bak - ka­zao je Štr­bac ko­ji se u svom za­pi­su pred­sta­ve osvr­nuo na one ko­ji su osta­li tu, a i na one ko­ji su oti­šli, is­ti­ču­ći da je, upr­kos sve­mu, "Ko­ko­ška" op­sta­la tu, sa­ču­va­na, si­gur­na i sa­mo­u­vje­re­na na sce­ni NPRS.

Glu­mi­ca Na­ta­ša Ivan­če­vić, ko­ja je u ko­ma­du igra­la Alu, ka­za­la je da je po­zo­ri­šte ta­da bi­lo ma­li ko­lek­tiv i vi­še li­či­lo na po­ro­di­cu ne­go na pred­u­ze­će, a re­zul­tat ko­lek­tiv­nog ra­da, po­ma­ga­nja na pro­ba­ma raz­li­či­tim sa­vje­ti­ma i ide­ja­ma vi­dljiv je i da­nas.

- Uspje­li smo da sa­ču­va­mo "Ko­ko­šku" za­to što smo bi­li do­bri kao i na po­čet­ku i što smo se kao ko­lek­tiv sla­ga­li kao i pr­vog da­na na pro­bi. Ta pred­sta­va ži­vi i za­to što smo kri­tič­ni jed­ni pre­ma dru­gi­ma, što uka­zu­je­mo na ne­ke ne­do­stat­ke po za­vr­šet­ku pred­sta­ve. I gle­da­mo da to slje­de­ćim igra­njem od­mah vra­ti­mo na sta­ro. Mo­žda dje­lu­je jed­no­stav­no, ali naj­te­že je ra­di­ti ono što je stvar­no za­da­tost glu­me - rad­nju i za­da­tak - bez ika­kvog li­ka. Lik se stva­ra rad­njom i za­dat­kom i od­no­som pre­ma part­ne­ru. To je taj­na uspje­ha sva­ke pred­sta­ve, i nakon 20 go­di­na. Naj­lak­še je pro­mi­je­ni­ti sce­no­gra­fi­ju, ali ži­vog čo­vje­ka te­ško - is­ta­kla je ona.

Glu­mac Đor­đe Mar­ko­vić, ko­ji igra Fjo­do­ra, ka­zao je da je ma­lo po­zo­ri­šnih ku­ća ko­je mo­gu da se po­hva­le da na re­per­to­a­ru ima­ju pred­sta­vu ko­ja se, sa go­to­vo istom glu­mač­kom eki­pom, igra pu­nih 20 go­di­na.

- Do­bro se se­ćam re­če­ni­ce ko­ju sam iz­go­vo­rio u po­zo­ri­šnom klu­bu po­sle pred­sta­ve: "Si­gu­ran sam da će ova na­ša 'Koka' du­go, du­go 'gric­ka­ti'". I ni­sam po­gre­šio - ka­zao je Mar­ko­vić.

Glu­mac Alek­san­dar Stoj­ko­vić, ko­ji igra Va­si­li­ja, na­veo je da mu je "Ko­ko­ška" do­ni­je­la vje­ru u se­be i vje­ru u to da se rad is­pla­ti.

- Zna­čaj­na je i po to­me što je to pr­va ve­ća ulo­ga Milj­ke Br­đa­nin i pr­va Lju­bi­še Sa­va­no­vi­ća, glu­ma­ca ko­ji su da­nas vo­de­ći glum­ci na­šeg sjaj­nog an­sam­bla. Za­do­volj­stvo je i uži­va­nje sve ove go­di­ne "če­ru­pa­ti" na­šu "Ko­ko­šku" za­jed­no sa Milj­kom, Na­ta­šom, te­ta Go­com, Đo­le­tom, Lju­bom. Ra­dom, či­ka Pe­rom, Snje­žom, Ve­dra­nom. Sa Zla­jom, Ni­nom i Jo­ki­ćom ko­ji su uska­ka­li kad za­gu­sti i na­šim dra­gim De­ni­jem ko­ji ni­je vi­še sa na­ma. Ne­ka još du­go ži­vi na­ša "Ška­ko­ko", ka­ko je mi iz­me­đu se­be zo­ve­mo - do­da­je on.

Galerija
© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana