Sonja Petrović za "Glas" u susret premijeri komada "Bure": Važno je razgovarati sa djecom nakon predstave

Rekla je to režiserka Sonja Petrović govoreći o predstavi "Bure" rađenoj prema tekstu Isidore Sekulić, a koja će premijerno biti izvedena večeras od 18 časova na sceni Dječijeg pozorišta Republike Srpske.

- Ovako je i 1913. i 2023. mesto radnje isto - devojčicina mašta. A dečiji unutarnji svet se nije promenio. Promenilo se sve oko njega, što ga u poslednje vreme još više podstiče na samoću. Živimo u svetu kontaminiranom lažnim stimulansima kojima se suprotno njihovom htenju ubija kreativnost i mašta. Međutim, maštu i dalje ništa ne može pobediti, ona je neodvojiva od detinjstva i odrastanja - dodala je ona.

GLAS: Koliko je bilo zahtjevno prikazati "Bure" Isidore Sekulić na sceni, a da bude interesantno i razumljivo najmlađoj publici?

PETROVIĆ: Svaki put kada se postavlja delo koje u izvornom obliku nije dramsko susrećemo se sa dodatnim izazovom. "Bure" naizgled nema dramsku radnju, ali ima atmosferu, osećanje, poruku i plemenitost. Ponekada je i to dovoljno da inspiriše nastanak dramske radnje. Kako bi priča postala predstava zajedno sa Tijanom Grumić koja je po motivima istoimene priče napisala dramski tekst, razmaštala sam sve destinacije na koje je devojčica mogla da otplovi i likove koje je mogla da sretne. Bazirali smo se na narode i kulture koji na različite načine preživljavaju gubitak najbližih, s obzirom da je motiv devojčicinog osamljivanja upravo gubitak majke.

GLAS: Djevojčica je u priči gradila svoj svijet u knjigama družeći se sa životinjama i biljkama. Možemo li reći da će i ova predstava na neki način u djeci da probudi želju za čitanjem, za maštanjem i snovima, ali i za shvatanjem vrijednosti biljnog i životinjskog svijeta koji nas okružuje?

PETROVIĆ: S obzirom na to da se djevojčica u našoj predstavi igra sa starim odbačenim stvarima, može se reći i smećem i od njih pravi prostore, likove, prevozna sredstva, nadam se će kod dece razviti odnos ka nematerijalnim vrednostima. Važno je u današnje vreme biti skroman i razvijati maštu u pravcu toga da bilo šta može biti igračka. Pribor za jelo, stara jakna, točak, kese. Deca se danas zatrpavaju plastikom, a time ne samo da im ograničavamo maštu nego i zagađujemo već odumirujuću planetu zemlju. Osim što tematski i izborom materijala ova predstava podstiče decu da žive u skladu sa prirodom i svojom okolinom, tim koji je radio na ovoj predstavi gledao je da ostavi što manji otisak na planetu Zemlju. Zato su u izradi elemenata za predstavu korištene stare stvari iz fundusa pozorišta. Time smo dokazali da se reciklažom iskorištenih stvari između ostalog može stvoriti i umetnički projekat.

GLAS: Zbog čega smatrate da je važno da ovo djelo bude postavljeno na sceni Dječijeg pozorišta RS i šta je ono glavno na šta želite da skrenete pažnju?

PETROVIĆ: Važno je na bilo koji način inspirisati decu da čitaju. Ovo nije predstava posle koje ćete misliti da priču ne treba da pročitate jer ste sve videli, nego suprotno. Sigurna sam da će ovakva interpretacija koja otvara samo nekoliko tema iz priče zaintrigirati decu da čitaju i uporede svoje tumačenje priče sa našom. Svaka predstava je već nečiji ugao gledanja na dramsko ili prozno delo u ovom slučaju. Svako dete u publici ima svoju verziju predstave, zato je između ostalog važna i uloga pedagoga, profesora i roditelja kada je konzumiranje pozorišta u pitanju. Svaki roditelj ili nastavnik mora da zna da pozorišno iskustvo počinje i pre početka, a završava se dugo nakon odgledane predstave. Staratelj je dužan da se obavesti o temi predstave, trajanju, formi, uzrastu kojem je namenjena i o tom porazgovara sa detetom. Pogotovo ako predstava obrađuje teme kao što su smrt, vršnjačko nasilje i slično. Takođe, predstava ne dostiže svoj pun kulturno-obrazovni kapacitet ako se sa decom posle predstave ne razgovara. Nadam se da ćemo ovim komadom decu podstaći na igru, na radost, skromnost, ljubav prema porodici, a roditelje na poštovanje prema detinjstvu. Poštovanje prema svom odrastanju i odrastanju svog deteta, jer je to najvažniji period za život i delo jednog živog bića.

GLAS: Kako je protekla saradnja sa ansamblom Dječijeg pozorišta RS?

PETROVIĆ: Ansambl Dječijeg pozorišta RS je inspirativan, kreativan tim, spreman da zaroni u dubine svoje svesti i savesti i uđe u koštac sa novim formama, elementima, lutkama, idejama. Moj subjektivni osećaj je da nude mnogo više nego što se po njihovom repertoaru trenutno čini. Rad sa njima mi je bio lak, jer smo sve dileme zajedno i kroz igru prevazilazili. Zaslužuju više pažnje, prestiža i prostora, jer talenat i kredibilitet za to imaju.

"Romeo i Julija"

GLAS: Na čemu još radite?

PETROVIĆ: Trenutno se spremam za još jedan projekat u Banjaluci. U pitanju je koprodukcija između Narodnog pozorišta RS i Gledališča Koper. Radimo možda najpoznatije i najigranije dramsko delo u istoriji pozorišta i književnosti, a to su "Romeo i Julija" Viljema Šekspira. Takođe, predstava koja će postaviti pitanje odrastanja, uticaja odraslih na mlade i mržnji u kojoj ih gajimo, ne­ dozvoljavajući ljubavi da ispliva na površinu i uzme vazduh. Premijera je planirana za 18. oktobar.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.