Raša Popov za Glas Srpske: Dušku Radoviću bi nedostajali radnici u fabrikama
Beograd - Intelektualac nije onaj ko je diplomirao na nekom fakultetu, već onaj ko ima pravo rješenje u pravom trenutku.
Ovo je samo jedan od kultnih citata književnika, glumca i novinara Raše Popova koji je ovih dana za svoje stvaralaštvo nagrađen priznanjem sa imenom kralja srpskog aforizma Dušana Radovića.
- To je najveća nagrada koju sam dobio zato što je nisam očekivao, prošlo je već pola godine otkako je knjiga objavljena. Često napadaju književne nagrade, to, naravno, rade oni koji nisu pisci i ne dobijaju priznanja - rekao je Raša Popov za "Glas Srpske" prisjećajući se druženja sa Radovićem.
Nagrada mu je uručena za roman "Ovčarsko-kablarska bajka", u izdanju "Pčelice" iz Čačka, a dodjeljuje je Međunarodni salon knjiga u Novom Sadu.
- Duško je bio retka pojava i jedna vrsta narodnog tribuna. Vremenom, govoreći svoje aforizme u emisiji "Beograde, dobro jutro" postajao je sve oštriji politički. Ako se dobro sećam, tri dana mu je bilo zabranjeno da izlazi na talase Studija B. Radnici su svakog jutra pre nego što je on govorio pedagoške i bračno-porodične aforizme zaustavljali mašine u fabrikama i stajali mirno slušajući ga šta priča - podsjeća Popov.
Umjetnik koji je većinu stvaralaštva posvetio djeci ukazuje da se situacija mnogo promijenila u odnosu na zlatno doba Radovićevog aforizma.
- Siguran sam da bi Duško danas bio zabrinut što su nestale fabričke mašine kraj kojih su ga slušali radnici. Gde god krenem na gostovanje, u mestima u unutrašnjosti Srbije, nađem uništene fabrike koje liče na pustinju - priča Popov.
Na dodjeli nagrade u Novom Sadu najviše ga je, kaže, obradovalo što su u žiriju primijetili da je "Ovčarsko-kablarska bajka" izvrsna knjiga za sve generacije.
- Imao sam lepu reakciju na ovu knjigu i u Banjaluci gde smo u velikoj knjižari za pola sata prodali 25 primeraka. Roditelji su dovodili decu i bio je to divan prizor za mene kao pisca. Banjaluka je kulturan grad i ima kulturne roditelje i kulturnu decu - primjećuje Popov napominjući da se danas mnogo knjiga objavljuje u Srbiji, ali sponzorskim parama.
Ima među tim naslovima, kaže, dobrih, ali i loših knjiga.
- Slabo čitam u poslednje vreme zato što bolujem od glaukoma pa više ne mogu da radim ni na računaru. To je za savremenog pisca veliki nedostatak - smatra Popov.
Nije oduševljen programom na većini televizija u Srbiji.
- Rijaliti programi nisu nikakvi rijalitiji. To je specijalno treniran tim primitivnih ljudi koje vođe takvih programa radi zarade i komercijalnog uspeha vežbaju da seju mržnju jedni na druge. Nisam znao da su ljudi toliko zli iako imam 83 godine. U takvim emisijama vidim samo veštice, vukodlake i vampire - kaže Popov.
Dok uživa u novom statusu pradjeda, koji je stekao prije tri mjeseca, razmišlja i o novom romanu.
- Moj praunuk se rodio pre tri meseca, smeškao se već prvih dana, a smeh je izraz dobre duše. Svake noći do jutra smišljam novi roman. Hteo bih da napišem knjigu o despotu Đurđu Brankoviću koji je imao ženu grčku aristokratkinju, otmenu i plemenitu. Narod je zbog poreza prilikom gradnje smederevske tvrđave nazvao Prokleta Jerina. Nadam se da ću uspeti jer kćerka mora da kuca na računaru umesto mene - završio je Popov priču.
"Fazoni i fore"
- Devojčice koje su sa mnom snimale "Fazone i fore" su bile sposobnije od mene. Jednom mi se desilo da zbog vrućine nisam mogao da izgovorim tekst koji je bio komplikovan. A onda je jedna od devojčica izgovorila taj isti tekst koji je slučajno zapamtila - prisjetio se Raša Popov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
