Jelena Lengold, književnica: Kad smanjimo potrebu da se borimo, smanjuju se i udarci
Banjaluka - Dobijala sam već neke nagrade u životu, ali priznajem da sam ovu najviše želela i najviše sam joj se obradovala. Pre svega zato što nosi ime pisca kojim se već nekoliko naših generacija ponosi. A zatim i zbog toga što je ovo najveća nagrada koju može dobiti pisac priča.
Srećna je i ponosna zbog Andrićeve nagrade književnica Jelena Lengold koja je za naš list govorila o nagrađenom djelu "Raščarani svet", životu u savremenom "začaranom svijetu", pričama koje su njena najveća ljubav.
- Ja sam, osim priča, pisala i poeziju i roman, ali priče su moja najveća ljubav i najverovatnije moja glavna vokacija. Baš zato sam priželjkivala da ta moja velika ljubav za priče bude uzvraćena i na ovaj način - kazala je književnica.
Kaže da je teško izdvojiti samo nešto iz obimnog Andrićevog djela, koje je već odavno u kamenu uklesano svojom perfekcijom.
- Oduvek sam, praktično od detinjstva, mnogo volela "Znakove pored puta", to je jedna od retkih knjiga koju čitam iznova i iznova, mada u današnje vreme čovek nema taj luksuz da se vraća dobrim knjigama. Ipak, ja se toj knjizi često vraćam i iz nje, ovom prilikom, citiraću samo jedan medaljon: "Ili možda mislite da je lako i veselo živeti sa desetinom knjiga koje si nekad napisao, kao sa deset aveti, ili sa jednom ili dve, koje ćeš, možda, još napisati, a možda i nećeš, ali koje ti piju krv i zaklanjaju vidik" - priča ona.
Od samog početka "Raščarani svet" privukao je pažnju i kritike i ljubitelja pisane riječi. Lengoldova smatra da je to zbog relativizovanja istine u njoj.
Ova knjiga govori upravo o tome da sa druge strane istine nije laž, već neka druga ili nečija druga istina. Ova knjiga se poigrava onim što znamo ili što mislimo da znamo o sebi, o svetu, o vremenu, o sudbini. Ona dopušta mogućnost da postoji toliko toga što ne znamo i što nikad nećemo saznati, tako da i sam pojam istine postaje nešto što možda i ne postoji kao konačna činjenica - smatra ona.
Na pitanje da li zna kako se sa ovim savremenim "začaranim svijetom" bore oni koji su osjetili udarce onog pravog, iskonskog raščaranog, odgovara da se svako bori kako i koliko umije, može i hoće.
- Meni se ponekad čini da je i ta borba jedna precenjena stvar, baš kao i istina. Postoje stvari za koje se vredi boriti, ali kako godine odmiču, shvatamo da je tih stvari, vrednih borbe, sve manje. Kad smanjimo svoju potrebu da se borimo, automatski se smanjuju i udarci. Ne znam kako to rade drugi, ali ja sam svoja očekivanja od života svela na apsolutni minimum, koji se obično zove "da smo živi i zdravi" i onda sve što se desi preko toga, meni dođe kao neočekivani poklon - naglasila je Lengoldova.
Ipak, složila se da se na našim prostorima živi teško, da je mnogo nepravde, nesloge, poniženja.
- Pojedinac je konstantno ugrožen, pre svega od sistema, i to je mučno, a traje već jako dugo. I sama umetnost je spala na niske grane, ne zato što nema dobrih stvaralaca, već zato što su umetnici potpuno zanemareni od strane države, pa kad se dese ovakve neke lepe prigode, ja se prosto iznenadim - zaključila je ona.
Nova knjiga
Dobitnica brojnih nagrada, među kojima je i Evropska nagrada za književnost, kaže da piše novu knjigu, ali da o novim knjigama ne valja unaprijed pričati.
- Ne zato što sam sujeverna, već zato što nikad mnogo ne verujem planovima koje pravim. Mada, ova nagrada mi je zaista dala veliki podsticaj, motivaciju i vetar u leđa, pa se nadam da ću da prevaziđem svoju poslovičnu apatiju, i da ću ove jeseni malo da zasednem i da iskuckam nešto novo - kazala Lengoldova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
