Andrija Kuzmanović, glumac za “Glas Srpske”: Kad čekaš lepo, lepo ti i dođe

Rekao je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” glumac Andrija Kuzmanović, poznat po ulogama u serijama “Montevideo, Bog te video”, “Senke nad Balkanom” i “Jutro će promeniti sve”.

GLAS: Svaku epizodu serije “Senke nad Balkanom” pratili su milioni ljudi. Šta za Vas znači ovaj podatak? 

KUZMANOVIĆ: Taj podatak za nas znači da se ljudima sviđaju projekti, u kojima, hvala Bogu, i ja igram, i da prate domaću kinematografiju. Domaća kinematografija je i ona iz regiona, ljudi to moraju da shvate. Bez regiona je kinematografija mrtva. Drago mi je da su “Senke” spojile region bar nedeljom uveče u osam časova. Draže mi je što su naši ljudi počeli opet da gledaju domaće serije, nego to što sad ja igram glavnu ulogu u nekoj. Mnogo mi je drago što se kinematografija vraća. Tu je sada i “Žigosani u reketu”, a imamo i “Jutro će promeniti sve”.

GLAS: Kako je došlo do saradnje sa Draganom Bjelogrlićem?

KUZMANOVIĆ: Tada sam bio treća godina akademije, drugar Aleksandar Milošević, koji je sada u Trstu, mi je rekao da Bjela sprema kasting. Rekao mi je da pravi neku seriju i da pravi kasting za neku seriju o fudbalerima. Ja sam mu na to rekao da se to već zna ko će glumiti. On me nagovorio tako što je rekao: “Ajde, nemoj da si budala”. Ja odem na kasting i dobijem Jakšu golmana. Sećam se, išao sam sa mamom i sa sestrom u kolima i zove me Bjela i govori da sam dobio ulogu Jakše. Sećam se da nas je na kastingu bilo oko 500, iz čitavog regiona. Znam da sam prvi dobio ulogu, jer sam se spremao za golmana, a svi ostali su za ostale igrače.

GLAS: Povjerio Vam je velike uloge u ostvarenjima “Montevideo, Bog te video” i “Senke nad Balkanom”. Koliko su Vam one uticale na život?

KUZMANOVIĆ: Na život su uticale dosta. Na karijeru isto tako. Znaš kako, pričam sada klincima u pozorištu kako smo mi to snimali i zaista sam srećan što sam deo toga. Mi smo “Montevideo” radili pet godina, i svuda smo putovali. Kada im ja to pričam, oni ne veruju. I meni je žao što zbog para i zbog trenutne situacije u zemlji ne može da se desi nekim novim klincima tako nešto. Zaista mislim da smo privilegovani nas jedanaestorica koji smo bili tu. Privilegovani smo jer smo odmah u startu, jer sam bio treća godina akademije, imali 350 dana snimanja. To je bila dodatna akademija pred kamerom, i to Bjelina akademija pred kamerom. Zaista sam ponosan na tu moju generaciju, a “Montevideo” nas je definitivno obeležio. Posle toga su nas zvali “Bjeline bebe”. Ima tu i divnih glumaca koji nisu učestvovali u tome, kao što su Raša Vujović, Nikola Rakočević, Nemanja Oliverić i drugi.

GLAS: Glumite i u drugoj sezoni “Senki nad Balkanom”. Kako napreduje snimanje i da li se lik mijenja u drugoj sezoni?

KUZMANOVIĆ: Ja preuzimam policiju sada i dobijam novog partnera. Dakle, menjam Bjelu, mada je on nezamenjiv. Moj lik, Stanko Pletikosić je došao sa školovanja i ide dalje. Namazaniji je, opasniji je, prošao je neke stvari u životu. Čim ubije čoveka, odmah mu se promeni život, a on je ubio čoveka u prvom serijalu. Posledice se vide, iako je to bio zlikovac, a inače ga je glumio moj kum Miloš Petrović. Mislim da sam ti dosta rekao za sada.

GLAS: Koliko Vam je uloga Jakše u “Montevideu” pomogla za ulogu Stanka u “Senkama”, da li je bitno to što je u oba slučaja isti vremenski period?

KUZMANOVIĆ: Neki dan sam se baš čuo sa Srđanom Spasićem, koji je bio producent i na “Montevideu” i na “Senkama”. On mi je rekao da deset godina radi “epohe”, a i ja radim različite epohe, jer me stalno zatiču takve uloge u pozorištu. Nekada se desi da ti je pun kofer tih epoha, ali dešava se jedna stvar - te epohe nose nešto lepo. Nikada ne bih obukao odelo da nema tih epoha, tako da te epohe imaju neki svoj šarm. Mislim da sam dosta toga naučio iz tog istorijskog perioda.

GLAS: Šta najviše pamtite sa snimanja “Senki”? Da li je bilo poteškoća, kao što su vremenski uslovi?

KUZMANOVIĆ: Pamtim dosta toga. Pamtim to da Bjela uvek dođe posle mene i pita mene što sam kasnio, a ja njemu odgovorim da je i on kasnio, a on se brecne i kaže: “Nemoj da se porediš sa mnom, rekao sam ti hiljadu puta”. U suštini, po Bjeli pamtim “Senke”. On je sve odradio tu. U sve se upleo. U scenografiju, kostim, scenario, baš sve. On je veoma opasan filmski tip. A što se tiče vremenskih uslova, pa jesu. Evo i sada smo odgodili neka snimanja za kraj januara, jer je mnogo zima. Nema potrebe da se cela ekipa muči, ipak se radi veliki projekat. Moramo da budemo svi koncentrisani. Prošle “Senke” smo radili i na minus 20, sećam se. Oni popalili vatre oko nas, ali džaba, ne možeš da se ugreješ.

GLAS: Čini se da je srpska kinematografija konačno procvjetala. Čemu ili kome možemo zahvaliti na tome?

KUZMANOVIĆ: Možemo da zahvalimo odnosima u regionu. Vi imate “Meso”, a ostale zemlje imaju neke svoje projekte i opet smo počeli da gledamo jedni druge.

GLAS: Kakvi su Vaši budući planovi? Na čemu, pored “Senki”, trenutno radite?

KUZMANOVIĆ: Do dvadesetog januara neću da radim ništa. Planiram da spavam, jedem i čitam nešto. Radim sada neki svoj scenario za moj film. O tome ću nekad posle da pričam, daj Bože zdravlja. U 2018. godini sam imao 120 dana snimanja, i 100 i nešto predstava. U pozorištu sada neću sigurno igrati do marta. Imam neki plan i za pozorište. Sada sam završio snimanje “Jutro će promeniti sve”, to je trajalo pet i po meseci, i baš je bilo naporno snimanje. Nakon toga sam odmah uleteo u “Senke”. Igram sada samo tri predstave, a ostale sam uloge podelio klincima, mlađim glumcima da igraju, jer ne mogu da stignem sve. Ne može čovek da bude dobar u svemu u isto vreme.

GLAS: Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu?

KUZMANOVIĆ: Definitivno, po nespavanju i po dobrom serijskom programu. Isplatilo se, dobio sam dve lepe nagrade. Pamtiću i po “Južnom vetru”. Svaka im čast za taj film. To je dobar film, a to znam jer film je dobar kada glumac kaže da bi voleo da igra u njemu.

Novogodišnje želje

GLAS: Šta biste poželjeli našim čitaocima u novoj godini?

KUZMANOVIĆ: Poželeo bih im da paze više jedni na druge i da ne budemo tu jedni za druge samo kad je frka, nego i kada je lepo. Želim nam svima da se volimo i da poštujemo jedni druge, jer samo tako možemo da ostanemo najjači region u svetu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.