Плесачица модерног балета Тамара Ђаковић за “Глас Српске”: Оно што волиш вриједно је жртве

Казала је ово за “Глас Српске” млада плесачица модерног балета, Бањалучанка Тамара Ђаковић, која је учествовала у снимању новог музичког спота Амела Ћурића “Моје заувијек”.

- Продуцент спота “Моје заувијек” ме је контактирао путем “Инстаграма” и споменуо је клавир пун воде и да им треба балерина, пронашла сам себе. Чули смо се и  договорили мој долазак у Сарајево - казала је она.

ГЛАС: С обзиром на то да је ово први ангажман такве врсте у Вашој каријери, како сте се снашли у тој улози и како је протекло снимање?

ЂАКОВИЋ: Када смо се договарали о послу, нису ми детаљисали у вези са снимањем. Да јесу, вјероватно бих се предомислила (смијех). Првог дана смо снимали на Бембаши у Сарајеву у једном старом базену. Ту су поставили клавир, а напољу је температура била око један степен изнад нуле. Воду у клавиру су чак покушали загријати бренером, а момци су константно досипали кофе вреле воде. Гледам како испарава и тјешим се да се људи купају у термама, па ћу и ја ово преживјети (смијех). Било је прехладно, али сам успјела. Другог дана смо снимали на Блидињем језеру код Томиславграда. Иако је било хладно, језеро је било предивно, а пејзаж очаравајући и савршен.

ГЛАС: Шта је за Вас значило да будете дио овог пројекта и колико је било захтјевно одговорити професионално на изазове са којима сте се суочили током снимања?

ЂАКОВИЋ: Рекла сам себи: “Дошла си у Сарајево, сад одради посао најбоље што можеш.” Плес којим се бавим је захтјеван и заиста мораш себе дати. Има пуно покрета. Другог дана снимања плесала сам на ливади која је била препуна камења и трња. Кад сам дошла кући, ноге су ми биле у ранама. Снимање је било напорно, али се исплатило.

ГЛАС: Шта бисте савјетовали младима који тек почињу да се баве овом врстом спорта?

ЂАКОВИЋ: Има много талентованих плесача, али је данас дјеци тешко да се навикну на режим тренинга и да се жртвују за нешто. Плес је за мене љубав и доста сам жртвовала за њега, али сада имам времена за све. Ако нешто волиш, вриједно је жртве јер се на овај или онај начин на крају исплати. Када бих вратила вријеме, опет бих исто све урадила.

ГЛАС: Сматрате ли да је ова грана спорта, али и умјетности, препозната као битна на нашим просторима?

ЂАКОВИЋ: Иако се плес води као спорт, запостављени смо. Без обзира на то колико смо пута донијеле и граду и држави успјехе, мало је запажено и цијењено. Прије неколико година подржани смо од стране града Бањалука, али прије тога су нам највећа подршка биле породице. Они су финансирали свако такмичење. Плес је дио свакодневице и колико год то људи не примјећивали, дио је наших живота. Ми смо народ који догађаје прославља игром и пјесмом, а занемарујемо ову професију.

ГЛАС: Може ли да се живи искључиво од плесања?

ЂАКОВИЋ: Искрено, имала сам среће, јер поред плеса, имам и додатни посао. Али, да би се бавио плесом и био успјешан, мораш да га волиш. Нико ти не гарантује да ћеш од њега моћи живјети. Нисам поборник одласка одавде, те сам при упису факултета одабрала денталну медицину, јер је то занимање од којег ћу сутра моћи зарађивати, а које ме је поред плеса интересовало. За сада најмање имам времена за школу, али имам срећу да дајем редовно испите и док могу све да стигнем, наставићу да се бавим и плесом и маркетингом, јер их волим. 

ГЛАС: Желите да положите испит за плесног тренера. Да ли то значи крај Ваше такмичарске каријере и какви су Вам планови за будућност?

ЂАКОВИЋ: Моја плесна партнерка Ведрана Грбић и ја плешемо у дуу од почетка и заједно нижемо успјехе. Мислим да смо нас двије једини сениори који се такмиче заједно. Планирале смо да 2020. године закључимо такмичарску каријеру, јер смо 2019. године на свјетском такмичењу биле девете због кикса, а имале смо сјајне бодове. Хтјеле смо то надокнадити, али нам се није дало због пандемије вируса корона. Надам се да ће нам се сљедеће године остварити сан да узмемо злато или сребро на свјетском такмичењу.

Награде

ГЛАС:  Годинама сте низали успјехе на плесним такмичењима. Можете ли издвојити неке од њих?

ЂАКОВИЋ: Државни сам првак, 2010. године освојила сам треће мјесто на свјетском првенству у Мађарској. Годину касније смо Ведрана Грбић и ја биле четврте  у Београду на Свјетском првенству. Наш највећи успјех је био 2018. године кад смо биле треће на свјетском такмичењу у Чешкој у сениорској групи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.