Зашто је одјећу тешко рециклирати? До 2050. годишње ће се бацити 160 милиона тона одјеће
Нови модни трендови доводе до тога да се сваке године баца велика количина одјеће, а све то има огроман утицај на околину. Због тога се поставља питање можемо ли своју нежељену одјећу претворити у нешто корисно?
Људи купују превише одјеће, према истраживању које је провела социологиња Софија Вудвард с Универзитета у Манчестеру, просјечно 12 од сто одјеће у женским ормарима жене уопште не носе.
Већина њих ће сву одјећу коју не носи бацити у канту за смеће. Од 85 посто одјеће у Сједињеним Америчким Државама, што је отприлике 13 милиона тона, се одлаже у одлагалишта или спали. Процјењује се да просјечни Американац сваке године баци око 37 килограма одјеће. Глобално, процјењено је да се годишње производи 92 милиона тона отпада одјеће, а до 2030. године очекује се да ће се бацити 134 милиона тона годишње.
Ова количина отпада врши велики притисак на природне ресурсе као што је вода, загађује околиш и деградира екосистеме. Модна индустрија кривац је за десет посто свих емисија стакленичких плинова те за 20 посто глобалних отпадних вода.
У исто вријеме купујемо више одјеће него икада. Просјечни потрошач сада купује 60 посто више одјеће него прије 15 година. Глобално се откупи 56 милиона тона одјеће сваке године, а очекује се да ће ова бројка до 2050. године порасти на 160 милиона тона.
Може ли рециклирање одјеће помоћи
Тренутно се само 13,6 посто бачене одјеће и обуће у Сједињеним Америчким Државама рециклира, док просјечни Американац сваке године баци 37 килограма одјеће. Глобално, само 12 посто материјала се користи за рециклажу одјеће. Напримјер већина рециклираног полиестера долази од пластичних боца, а не старе одјеће.
Такођер велики дио проблема своди се и на оно од чега се израђује наша одјећа. Напримјер, мајица од сто посто памука садржи многе друге компоненте попут наљепница и конца који се израђују од другог материјала.
Због тога се оне тешко одвајају да би се учинковито рециклирале. Разврставање текстила у различите врсте влакана и материјала ручно је интензивно, споро и захтијева квалифицирану радну снагу. Раст кориштења модерних мјешавина тканина у одјећи такођер отежава механички поступак.
Тренутно је врло мало одјеће која је послана на рециклирање и претворена у нову одјећу. Напримјер, старе вунене чарапе могу се претворити у тепихе, кашмир се може рециклирати у одијела. Но од 2015. године мање од 1 од сто кориштене одјеће рециклирано је на овај начин.
Како бисмо смањили количину бачене одјеће, најбоље би било поклонити је хуманитарним удружењима.
Но, није рециклажа једино рјешење, како су навели стручњаци, купци морају промијенити своје потрошачке навике и куповати одјећу када им је она заиста потребна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
