Зашто никада не бисмо требали попити "једну љуту" прије јела?

Трзнути чашицу или двије ракије прије јела чест је обичај код куће или у ресторану, али та навика не отвара апетит нити побољшава окус хране.

Напротив, може је само покварити, баш као и пробаву, што ће вам сигнализирати стискање желуца, којег на тај начин шокирамо. Но попијете ли какав горкасти ликер у малим гутљајима, нећете затворити окусне пупољке, него их припремити, баш као и потакнути желучане сокове.

Бонтон за столом
Стога умјесто једне љуте на "екс", према бонтону стола, могу се попити биљна, горкаста пића с блажим алкохолима. Никако немојте одабрати слатко у чашици јер бисте могли добити жгаравицу, па таква пића сачувајте за крај, односно десерт.

Према легенди, ритуално испијање горкастих пића прије јела како би се потакнула пробава сеже још у древну Грчку, када је отац медицине, Хипократ управо препоручивао ритуално испијање ароматизованога горког вина прије оброка. Историја биљежи такву културу и код других древних цивилизација које су користиле горка, лагана алкохолна пића у исту сврху: од Асираца до Египћана и Татара.

Аперитив је постао популаран тек крајем 18. вијека, а нарочито је заживио у Италији. Пићима попут вермута, мартинија и цампарија с временом је расла популарност, а ускоро су настали и популарни спритз, негрони и беллини.

Шта је дигестив?
Дигестиви се пију при крају јела како би се потакнула циркулација и побољшала пробава. И док ће вам Французи препоручити какав коњак, добар бренди или Цхартреусе (картузијански биљни ликер), Талијани се залажу за ракију од грожђа, горки амаро, Фернет-Бранцо (горки ликер који броји више од 40 биљака и зачина, као што су мирисна смола, рабарбара, камилица, кардамом, алое, шафран, госпина трава и друге).

Нијемци на крају јела наздрављају ликерима као што су Крäутерликöр и Ундерберг, а у Шпанији и Португалу доминирају ојачана вина. За који год се напитак одлучили, будите њежни према свом здрављу, поручује пункуфер.хр.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.