Зашто једемо, а нисмо гладни?

ГС
Foto: magazin.novosti.rs

У храни проналазимо уточиште од негативних емоција и проблема, "лијечимо" тугу, разочарања, умирујемо бијес и љутњу, славимо успјехе, "компензујемо" и многа друга стања. Оно шта једемо и начин на који то чинимо, открива заправо ко смо.

Зашто једемо када смо сити?

- Храна је прва утјеха и најбржи пут до задовољства и зато јој прибегавамо и када нисмо гладни. Она активира многа чула и покреће позитивне емоције. Храна је најбржи начин да осетимо пријатност и ужитак, а у нашој свакодневици. Стрес, туга, бес или страх нестају у тањиру - каже докторка психологије Јасмина Кнежевић, коаутор (уз Јелену Бланушу) књиге "Психа и храна - Зашто једемо и када нисмо гладни"?.

 

Зашто једемо из досаде?

Често једемо и из навике или када нам је досадно. Досада је дискретна емоција која је повезана са незадовољством, немиром, одсуством изазова и процјеном  живота као неинтересантним, па и бесмисленим. Ниско самопоштовање, такође, усмјерава храни. Храна даје одређене "емоционалне награде", смањује анксиозност, тејскобу и друге непријатне емоције, ствара задовољство, утјеху...

 Често чујемо: "Једем на нервној бази". Колико има истине у овој тврдњи?

- Има истине. Када смо нервозни, незадовољни, разочарани, када нам нешто недостаје, често посежемо за храном. Она одвлачи пажњу од негативних мисли и умирује лоше емоције. У савременом друштву најчешћи окидач нервирања и проблематичног односа према храни је стрес. Међутим, неки људи тада имају потребу за мањом количином хране или је уопште немају - каже Кнежевићева, преноси magazin.novosti.rs


Које емоције "траже" храну?

- Храна регулише или спречава психички притисак и моћан је дистрактор (одвлачење пажње) од емоционалних проблема. Савремен човек је у сталној потрази за добрим расположењем, па се негативна осећања (посебно кривица) често бришу и потискују. Али упркос томе, потиснуто осећање кривице повремено несвесно избија из наше психе, чинећи нас напетим, наизглед без разлога, па прибегавамо храни - објашњава Кнежевићева.

- И позитивне емоције нас могу усмерити ка храни. Хоћемо да продужимо радост, срећу и задовољство или да се одморимо после напорног посла, па угађамо себи с храном коју волимо. Желимо да наградимо себе јер смо поносни на постигнути успех, па одемо на колаче. Када смо заљубљени, настојимо да то лепо стање што дуже траје, па једемо чоколаду и слаткише - истиче Кнежевићева.


Да ли посезање за храном говори да човеку недостаје љубав?

- Од рођења наше искуств

о хране директно је повезано са мајком и љубављу. Сва та искуства су кодирана као један догађај, а храна и афективни живот постају нераскидиво везани. Када смо као деца добијали награде јер смо учинили нешто добро или слушали родитеље, често је то било у виду хране. Баке најчешће показују љубав кувањем или храњењем. Изласци са девојком, удварање и романтично окружење, такође повезују љубав и храну. Не можемо побећи од чињенице да је храна љубав, а љубав храна.  Психолошка пракса показује да се у околностима недостатка љубави, често посеже за храном - објашњава психолог.

Шта је емоционална глад?

То је претерана склоност да се емоције и стресна стања решавају храном. Тада једемо како бисмо се одбранили од непријатних стања попут: анксиозности, депресије, фрустрације, осећаја празнине, досаде, љутње, беспомоћности, осећаја преоптерећености, кривице, збуњености, љубоморе... Или да бисмо појачали већ постојеће позитивне емоције: задовољство, радост и уживање. Један од најчешћих узрока је потреба да се побегне од брига, од онога што је "сада и овде", са чиме не желимо да се суочимо. Особа тада једе преко граница ситости, а не осећа непријатност коју би у другој ситуацији осетила.

 

Шта је храна утјехе?

- Храна утехе је свака врста јела чије конзумирање доводи до психолошки доброг стања - осећаја задовољства и пријатности. То су најчешће слаткиши, тестенине или јело чије конзумирање асоцира на сигурност и лепа сећања из детињства - мамина сарма, палачинке, пекмез, крофне... Често као храну утехе једемо чипс, сладолед, колаче, пицу...

- Неопходно је градити здрав однос према храни и ослушкивати своје тело, препознати када смо гладни и шта нам треба. Све се више користи појам "освешћено узимање хране" (mindful eating) који подразумева потребу повећане свесности током одабира и конзумирања хране.

Учење да се концентрисано и лагано једе, препуштање уживању у сваком залогају, добро и дуго жвакање. У данашње вријеме, када се неколико послова обавља истовремено (мултитаскинг), важно је развити пажњу о томе шта се и како једе, али и одвојити и планирати време за оброк.

Како би се избјегло стварање асоцијација између хране и других активности (гледања телевизора, играња карата, читања мејлова...), препоручује се да се једе искључиво за трпезаријским столом.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана