Zašto jedemo, a nismo gladni?

Zašto jedemo kada smo siti?

- Hrana je prva utjeha i najbrži put do zadovoljstva i zato joj pribegavamo i kada nismo gladni. Ona aktivira mnoga čula i pokreće pozitivne emocije. Hrana je najbrži način da osetimo prijatnost i užitak, a u našoj svakodnevici. Stres, tuga, bes ili strah nestaju u tanjiru - kaže doktorka psihologije Jasmina Knežević, koautor (uz Jelenu Blanušu) knjige "Psiha i hrana - Zašto jedemo i kada nismo gladni"?.

Zašto jedemo iz dosade?

Često jedemo i iz navike ili kada nam je dosadno. Dosada je diskretna emocija koja je povezana sa nezadovoljstvom, nemirom, odsustvom izazova i procjenom  života kao neinteresantnim, pa i besmislenim. Nisko samopoštovanje, takođe, usmjerava hrani. Hrana daje određene "emocionalne nagrade", smanjuje anksioznost, tejskobu i druge neprijatne emocije, stvara zadovoljstvo, utjehu...

 Često čujemo: "Jedem na nervnoj bazi". Koliko ima istine u ovoj tvrdnji?

- Ima istine. Kada smo nervozni, nezadovoljni, razočarani, kada nam nešto nedostaje, često posežemo za hranom. Ona odvlači pažnju od negativnih misli i umiruje loše emocije. U savremenom društvu najčešći okidač nerviranja i problematičnog odnosa prema hrani je stres. Međutim, neki ljudi tada imaju potrebu za manjom količinom hrane ili je uopšte nemaju - kaže Kneževićeva, prenosi magazin.novosti.rs

Koje emocije "traže" hranu?

- Hrana reguliše ili sprečava psihički pritisak i moćan je distraktor (odvlačenje pažnje) od emocionalnih problema. Savremen čovek je u stalnoj potrazi za dobrim raspoloženjem, pa se negativna osećanja (posebno krivica) često brišu i potiskuju. Ali uprkos tome, potisnuto osećanje krivice povremeno nesvesno izbija iz naše psihe, čineći nas napetim, naizgled bez razloga, pa pribegavamo hrani - objašnjava Kneževićeva.

- I pozitivne emocije nas mogu usmeriti ka hrani. Hoćemo da produžimo radost, sreću i zadovoljstvo ili da se odmorimo posle napornog posla, pa ugađamo sebi s hranom koju volimo. Želimo da nagradimo sebe jer smo ponosni na postignuti uspeh, pa odemo na kolače. Kada smo zaljubljeni, nastojimo da to lepo stanje što duže traje, pa jedemo čokoladu i slatkiše - ističe Kneževićeva.

Da li posezanje za hranom govori da čoveku nedostaje ljubav?

- Od rođenja naše iskustv

o hrane direktno je povezano sa majkom i ljubavlju. Sva ta iskustva su kodirana kao jedan događaj, a hrana i afektivni život postaju neraskidivo vezani. Kada smo kao deca dobijali nagrade jer smo učinili nešto dobro ili slušali roditelje, često je to bilo u vidu hrane. Bake najčešće pokazuju ljubav kuvanjem ili hranjenjem. Izlasci sa devojkom, udvaranje i romantično okruženje, takođe povezuju ljubav i hranu. Ne možemo pobeći od činjenice da je hrana ljubav, a ljubav hrana.  Psihološka praksa pokazuje da se u okolnostima nedostatka ljubavi, često poseže za hranom - objašnjava psiholog.

Šta je emocionalna glad?

To je preterana sklonost da se emocije i stresna stanja rešavaju hranom. Tada jedemo kako bismo se odbranili od neprijatnih stanja poput: anksioznosti, depresije, frustracije, osećaja praznine, dosade, ljutnje, bespomoćnosti, osećaja preopterećenosti, krivice, zbunjenosti, ljubomore... Ili da bismo pojačali već postojeće pozitivne emocije: zadovoljstvo, radost i uživanje. Jedan od najčešćih uzroka je potreba da se pobegne od briga, od onoga što je "sada i ovde", sa čime ne želimo da se suočimo. Osoba tada jede preko granica sitosti, a ne oseća neprijatnost koju bi u drugoj situaciji osetila.

Šta je hrana utjehe?

- Hrana utehe je svaka vrsta jela čije konzumiranje dovodi do psihološki dobrog stanja - osećaja zadovoljstva i prijatnosti. To su najčešće slatkiši, testenine ili jelo čije konzumiranje asocira na sigurnost i lepa sećanja iz detinjstva - mamina sarma, palačinke, pekmez, krofne... Često kao hranu utehe jedemo čips, sladoled, kolače, picu...

- Neophodno je graditi zdrav odnos prema hrani i osluškivati svoje telo, prepoznati kada smo gladni i šta nam treba. Sve se više koristi pojam "osvešćeno uzimanje hrane" (mindful eating) koji podrazumeva potrebu povećane svesnosti tokom odabira i konzumiranja hrane.

Učenje da se koncentrisano i lagano jede, prepuštanje uživanju u svakom zalogaju, dobro i dugo žvakanje. U današnje vrijeme, kada se nekoliko poslova obavlja istovremeno (multitasking), važno je razviti pažnju o tome šta se i kako jede, ali i odvojiti i planirati vreme za obrok.

Kako bi se izbjeglo stvaranje asocijacija između hrane i drugih aktivnosti (gledanja televizora, igranja karata, čitanja mejlova...), preporučuje se da se jede isključivo za trpezarijskim stolom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.